Kosovo i izbeglička kriza: Pripreme za prihvatanje tri hiljade izbeglica

Bild 1 vergrößern +

Fitim Zarići iz Centra za azilante u selu Magura

Ona je od ministra za rad i socijalno staranje Arbana Abrašija, zatražila da se sagledaju sve mogućnosti i kapaciteti gde bi i na kojim lokacijama oni bili smešteni ako bi došli u većem broju. I nakon desetodnevnog čekanja, ministar Abraši, nije hteo da govori za WDR. Preko njegove sekretarice, poručioi je na kraju, da “ nije još vreme da se govori na tu temu jer - nema zvanični stav “

Slična situacija i u MUP-u. Na odeljenju za azilante, tek na ogromno insistiranje, direktor Valjon Krasnići, svoju obavezu prebacuje na Fitima Zarićija, rukovodioca Centra za azilante, koji se nalazi na 30-ak kilometara od Prištine, u selu Magura u opštini Lipljan, nadomak međunarodnog aerodrome “Adem Jašari“.

“Za ovu godinu prihvatili smo 55 trazioca azila, od toga 80 odsto iz Sirije. Do danas samo njih dvoje je dobilo azil. Svima njima ovde su preko nas, ali i domaćih i inostranih organziaicija, računajuci tu i Medjunarodni Crveni krst, obezbeđeni skoro svi uslovi “ kaže Zarići i uz podsećanje da Kosovo nije na glavnoj ruti ka Zapadnoj Evropi, dodaje.

“Mi i naše institucije spremni smo za eventualni veći priliv azilanata, ali to treba da odobri Vlada. MUP prati celokupnu situaciju i već se ispituju smeštajni kapaciteti u slučaju većeg priliva. Reč je o nekoliko bivših kasarni i jednom kampu u kojem su bili smešteni pripadnici KFOR-a, a sada njime upravlja MUP “

Centar za migrante, čiju su gradnju i opremanje 2009. finasirale SAD sa oko million I po dolara, može da primi do 125 izbeglica, ili kako ih ovde nazivaju - tražioce azila.

“Oni mesečno dobijaju džeparac od 40 eura po osobi ili 65 po familiji sa mogućnošću još pet eura po detetu. Kada dođu, obezbeđen im je telefonski poziv da se jave familiji. Obezbeđena im je hrana, pravna pomoć. Do sada nismo imali većih problema sa njima ni mi ni meštani Magure pošto smo ih konsultovali pre početka gardnje ovog centra. Od 2009. kada smo počeli sa ovim poslom, ovde je prošlso oko 800 migranata iz brojnih blistoistočnih, azijskih i afričkih zemalja “ tvrdi Zarici.

On kaže da ih je najviše bilo u 2010. kada je kroz ovaj centar prošlo njih oko 300. On ipak nije dozvolio razgovor sa migrantima pošto se za to, tvrdi, mora dobiti specijalna dozvola MUP-a. Pokazao je brojne prostorije, spavaće sobe, u kojima je bilo po nekoliko još neotpakovanih kreveta, brojnu posteljinu, kuhinju, biblioteku, zatim sportske stadione…

U Maguri, poznatoj po napuštenom rudniku magnezita koji se sada ponovo aktivira, meštani potvrđuju da sa migrantima nemaju nikakvih problema. Naprotiv, često se druže ili zajedno igraju fudbal.

“Ne, problema nismo imali. Bilo ih je i ranije iz brojnih zemalja, sada ih je najviše iz Sirije. Sa nekima smo se bas zbližili. Igrali smo zajedno i fudbal“ kaže Aljban Krasnići, prodavac u jednom od marketa.

“Ovde dolazi jedan malo deblji a drugi slabiji. Nemamo problema sa njima. Dođu kupe nešto ako im treba i odu. Nama ne smetaju, svi mi moramo da živimo“ - reče Špresa Šukriu, iz male prodavnice tekstila i drugih sitnih artikala karakterističnih za ovakve male sredine.

Kosovo je među najsiromašnijim zemljama Evrope. Zbog velike nezaposlenosti je krajem prošle i početkom ove godine, put Zapadne Evrope otišlo zvanično 50 hiljada, a nezvanično duplo više ljudi. Mnogi su u međuvremenu vraćeni natrag. Ipak, mnogi se solidarišu sa izbeglicama iz Sirije. Ima familija koje bi ih primile na određeno vreme - dok se ne snadju, kako kažu. Među njima je i Jasmina Destanović iz okoline Prizrena: “Ja mislim da stanovništvo Kosova ima najbolje iskustvo što se tiče izbeglica. Iako je Kosovo dosta siromašan region Balkana, Vlada Kosova treba dosta da uloži oko toga, da se taj narod zbrine na neki način. Ja bih uzela jednu porodicu, bez obzira na moju ekonomsku sitauciju, dok se oni ne snađu. Ja bih mogla da pomognem jednu porodicu“.