Humanitarni rad: Lekari bez granica pomažu izbeglicama u Srbiji

Bild 1 vergrößern +

Jedan od lekara u izbegličkom smeštaju blizo Subotice

Da nema sve češćih saobraćajnih nesreća na srpskim drumovima u kojima stradaju izbeglice iz Afrike i Azije u kolima nesavesnih "šlepera" – srpska javnost ne bi ni znala da se toliko ovih jadnih ljudi kreću tajnim putevima Srbije. Brojka od 16.500 ljudi, koji su 2014. zatražili azil u Srbiji, govori samo o manjem broju izbeglica, dok podataka o onima, koji tumaraju šumama i poljima na putu za Evropu – nema.

Stephane Moissaing, koordinator "Lekara bez granica" u Srbiji: "Radimo u Bogovadji i Subotici, svakodnevno putujemo i svaki dan se susrećemo sa rekom izbeglica, vidimo i do sedamdesetoro ljudi dnevno. To su obično mladi, jaki momci, pa ipak i na njima se vide posledice napornog puta", kaže Moissaing. Ekipa "Lekara bez granica" u Srbiji se sastoji od tri saradnika iz centrale "Lekara net granica" i od 12 srpskih prevodilaca, lekara i medicinskog osoblja.

Briga o izbeglicama "van sistema"

U Srbiji postoji pet prihvatnih centara sa ukupnim kapacitetom od 700 kreveta, od Bogovadje do Sjenice i Tutina. Ali, i u napuštenoj ciglani, u blizini Subotice izbeglice nalaze utočište: "To je jedna napuštena ciglana, malo udaljena od grada, gde "agenti" – kako izbeglice zovu taksiste i "šlepere", dovode izbeglice, jer znaju da je mesto napušteno", kaže Stephane Moissaing.

Baš tim ljudima "Lekari bez granica" pomažu: "Brinemo se o izbeglicama koje su takoreći "van sistema", o ljudima koji ponekad i godinama žive kao izbeglice, koji su zlostavljani na svom putu, koji nemaju ni prebijene pare pri sebi", kaže Stephane Moissaing.

"Lekari bez granica" se u Srbiji najčešće susreću sa iznurenošću, respirativnim problemima, sa ranama - od pešačenja bez obuće, sa povredama kostiju. Mnogo njih je za vreme bekstva zlostavljano – što se vidi po ranama.

Još lošije u Bugarskoj, Grčkoj i Makedoniji

Uporedjujući Srbiju sa Bugarskom, Grčkom i Makedonijom – zemljama iz kojih izbeglice stižu u Srbiju, Stephane Moissaing smatra da je situacija u okolnim zemljama mnogo gora nego u Srbiji. U centrima u Srbiji je obezbedjeno makar ono minimalno: "Kada stignu u prihvatni centar, izbeglice ovde dobiju minimum hrane, krevet i lekarsku negu, kaže koordinator "Lekara bez granica".

"Ali, problem je u tome", nastavlja Moissaing, "što izbeglice žele azil u Evropi, a ne u Srbiji. Samo oni, koji nemaju nikakav drugi izlaz dolaze u prihvatni centar. To su ljudi premoreni od višemesečnog lutanja, bez para, ozledjeni i bolesni. Kada su željni kreveta i nešto hrane, onda predaju svoja dokumenta u prihvatnom centru."

Teško do tvrđave Evrope

Evropska Unija finansijski pomaže Srbiji u prihvatanju izbeglica, kako bi se osnažio azilni sistem države, kažu u Komesarijatu za izbeglice i migracije Srbije. Iz fondova Evropske unije bi u Srbiju do 2017. godine trebalo da stigne milion evra.

"Pomažući Srbiji, Evropa pomaže i sama sebi, nadajući se da će izbeglice ostati u Srbiji", kaže Moissaing. To se retko dogadja, jer je od 16.500 podnetih zahteva za azil 2014. godine, na primer, – samo njih sedmoro sačekalo da zaista i dobije azil.

"Evropa podiže zidove da bi zaštitila svoju "tvrdjavu Evropu", kaže Moissaing, "ali to neće zaustaviti reku izbeglica, jer je izbeglice na njihovom putu nemoguće zaustaviti. Reku izbeglica poredimo sa rekom koja teče. Ako se na sredini njenog toka nadje veliki kamen, voda će ga zaobići, nastaviće da teče. To znači, izbeglice će naći drugi put kako da stignu do cilja", kaže Moissaing.

Poruka UN-u i EU: Priznajte užasavajuće posledice vaše politike

U oficijelnoj izjavi za medije, "Lekari bez granica" zahtevaju od UN-a i Evropske unije da se obezbedi bolja zaštita izbeglica, ne samo u Srbiji. Doslovno pišu: "Članice EU moraju da priznaju užasavajuće posledice svoje politike i da poboljšaju uslove u prihvatnim centrima, kako ne bi ugrožavali živote hiljade i hiljade izbeglica i tražilaca azila".

A za kraj i ovo: Želimir Žilnik, veteran jugoslovenske i srpske kinematografije, davni dobitnik "Zlatnog medveda" u Berlinu, je na Festivalu dokumentarnog filma u Beogradu, dobio glavnu nagradu za svoj novi dokumentarni film. "Logbook Serbistan" je istinita, tužna priča o izbeglicama u Srbiji.