Kriza u Makedoniji: Zatišje pre (nove) bure

Bild 1 vergrößern +

Protestni kamp ispred zgrade Vlade u Skoplju

Dok pristalice vlasti i opozicije u Makedoniji već desetak dana paralelno kampuju ispred zgrada Vlade i parlamenta u Skoplju, a politički pregovori sa posredništvom EU i Sjedinjenih država polako ulaze u odlučujuću fazu, jedan slučaj višestrukog ubistva iz 2012 godine se ponovo vraća u centar pažnje makedonske javnosti. Radi se o ubistvu petoro Makedonaca na Uskrs te godine kod Smilkovskog jezera u okolini Skoplja. U 2014 godini je sud presudio da je ubojstvo izvršilo sedam Albanaca, navodno iz ekstremističkih motiva pa ih je osudio na doživotni zatvor. Lider makedonske opozicijske stranke SDSM, Zoran Zaev kaže da je u okviru prisluškivanih razgovora koje je počeo da objavljuje od kraja februara ove godine, došao i do informacije da su osuđeni Albanci zapravo nevini.

„Imamo velike sumnje u vezi ovog slučaja. Ja sam to već objašnjavao i sa otkrivanjem istine o Smilkovskom jezeru, otkriće se i neke bolne istine. Kada jednom objavimo te informacije građani će saznati šta je prava istina o tome“, kaže Zaev. Opozicijski lider u razgovoru za nemački list Die Zeit otkriva i svoj strah da eventualno objavljivanje kontroverznih informacija o ovom ubojstvu može da dovede do velikih tenzija u zemlji kao i do revolta etničkih Albanaca. Takva strahovanja nisu bez razloga. U nedeljama posle ubojstva 2012 godine, došlo je do masovnih protesta Makedonaca u zemlji. Dve godine kasnije, kada je donešena presuda, protestirali su Albanci, a došlo je i do ozbiljnih sukoba sa policijom.

Na mogući novi međuetnički sukob u Makedoniji već nedeljama upozorava i službena Moskva. Ruska spoljna politika je zadnjih meseci veoma aktivna kada je reč o političkoj krizi u Makedoniji, a to je iznenadilo mnoge analitičare ne samo u Makedoniji, već i u svetskim medijima. Rusija se nikad nije posebno zanimala za stanje u Makedoniji, a poslednja službena reakcija Moskve na zbivanja u maloj balkanskoj državi ne pamti se od konflikta u 2001 godini. Zato je veliku pažnju privukla izjava šefa ruske diplomatije Lavrova koji je ocenio da su protesti opozicije u Makedoniji zapravo „pokušaj Zapada“ da inscenira novi ukrajinski scenario i da sruši sa vlasti premijera Gruevskog.

„Poslednja zbivanja u Makedoniji se odvijaju na fonu neprihvatanja makedonske vlade sankcije Zapada prema Rusiji, i na liniji aktivne podrške Skoplja izgradnji gasovoda Turski tok čemu se protive Brisel i Vašington“, rekao je Lavrov.

Reagovali su i Brisel i Vašington. Demantirajući tvrdnje iz izjave Lavrova, EU i SAD su poručile da Makedonija sama bira svoj put. Čak se i Gruevski u jednom intervju-u ove nedelje distancirao od Rusije, rekavši da Makedonija nema druge alternative osim integracije u EU i NATO. Ono što zabrinjava deo javnosti u Makedoniji ali i u Nemačkoj je da bi Rusija sada mogla pokušati iskoristiti aktualni sukob sa zapadnjim zemljama oko Ukrajine da proširi ovaj geopolitički sukob i na Balkan. „Moskva je prepoznala potencijal da sa malo napora uzrokuje velike probleme Evropskoj Uniji u Makedoniji“, piše današnji Die Zeit.

Upravo ta mogućnost da Moskva, koja nema posebnih interesa u Makedoniji, iskoristi priliku da destabilizuje zemlju vidljiva je proteklih dana i u povećanom, skoro svakodnevnom izveštavanju ruskih propagandnih medija o ovoj zemlji. U ovim izveštajima preovladavaju uporedbe sa Ukrajinom i insistira se na teoriji o veliko-albanskim interesima u regionu koji u saradnji sa Vašingtonom, navodno, ruše demokratski izabranu vlast u Skoplju.