Međuvladina konferencija EU i Srbije: Otvorena prva poglavlja pregovora o članstvu

Bild 1 vergrößern +

Međuvladina konferencija u Briselu (Fotostrecke 1)

• Fotostrecke 1: zurück zu Bild 2 von 2 <
• Bild 1/2
• Fotostrecke 1: vor zu Bild 2 von 2 >

Kada je marta 2012. Evropski savet Srbiji dodelio status kandidata za članstvo u EU i u januaru 2014. otvoreni pristupni pregovori, euforija je u Beogradu bila velika. No, na otvaranje prvih poglavlja se dugo čekalo, najviše zbog sporog napretka u procesu normalizacije između Beograda i Prištine. Premijer Srbije Alesandar Vučić je u tekstu za bulevarski list “Telegraf” napisao da je današnji dan “možda najrevolucionarniji datum u novijoj srpskoj istoriji" i da je "Evropa, upravo tog dana, prestala u Srbiji da bude san".

Dnevna promocija vlasti

Dr Marko Kmezić, naučni saradnik Instituta za Jugoistočnu Evropu Univerziteta u Gracu je na zahtev Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta prošlog meseca uradio studiju “Zapadni Balkan i širenje EU”. U njoj se navodi da je proces širenja EU uveliko izgubio na verodostojnosti. U tom kontekstu, Kmezić na pitanje koliko je današnji datum zaista značajan za Srbiju primećuje da je “ako pogledamo u prošlost bilo isuviše takvih velikih i značajnih datuma, na primer potpisivanje SSP, dobijanje statusa kandidata, otpočinjanje pregovora ili sada otvaranje poglavlja”: “Čini se da je svaki korak u procesu evropskih integracija predstavljan kao ogroman uspeh koji pre svega služi u svrhe dnevnopolitičke promocije vlasti.”

Iz istorije širenja EU se vidi da su pregovori trajali u proseku pet do sedam godina. Najduže su vođeni sa Maltom i Kiprom, najkraće sa Slovenijom. Srpski premijer Vučić je prošle sedmice rekao da Beograd “želi da pregovore okonča do 2019. a da li će Srbija onda članica postati 2020. ili 2022. je stvar Brisela”. Koliko je realno vezivati se za rokove i da li će EU, s obzirom na iskustva sa drugim novim članicama, doslednije zahtevati puno sprovođenje ekonomskih i strukturalnih refomi pre ulaska u Uniju?

EU će biti doslednija u pregovorima

Marko Kmezić smatra da je „dobro biti ambiciozan u smislu postavljanja rokova i da treba stremiti što skorijem okončanju pregovora“. Ali o drugom delu pitanja dodaje da smatra da će “svakako doslednost EU biti povećana, ne samo u odnosu na iskustva koja se mogu opisati kao negativna, pre svega ona sa Rumunijom i Bugarskom, već i time što je sama oblast pregovora, uključujući i monitoring, sada mnogo detaljnije regulisana”.

EU, i posebno Nemačka, insistirale su na tome da, posle Crne Gore, pregovori sa svim državama-kandidatima moraju počinjati poglavljima 23 i 24 o vladavini prava i temeljnim slobodama. Sada se od toga odustalo. Zašto i da li je to za Srbiju povoljan ili nepovoljan signal? Marko Kmezić naglašava da su to „veoma zahtevna poglavlja“ i da postoje posebni kriterijumi za njihovo otvaranje: “Ti kriterijumi su zapravo akcioni planovi koje treba svaka zemlja-kandidat da napravi, i za to postoji jasna procedura koja nije jednostavna. Srbija je zakasnila sa izradom tih akcionih planova koji se trenutno nalaze kod vlada zemalja članica EU koje treba da ih razmotre. Time se otpočinjanje pregovora može smatrati kao pozitivan signal”. U protivnom, dodaje naš sagovornik, Beograd bi morao da čeka narednu godinu i narednu međuvladinu konferenciju.

Stimulans za zemlje regiona

Prva pregovaračka poglavlja sa Crnom Gorom otvorena su 2012, danas sa Srbijom. Pred vratima EU ostaju Makedonija i Albanija koje status EU-kandidata imaju od 2005. odnosno 2014. Sa Bosnom i Hercegovinom 2008. potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupio je na snagu tek u junu, sa Kosovom je krajem oktobra ove godine potpisan taj sporazum. Šta današnje otvaranje poglavlja znači za region?

“Samo otvaranje pregovora sa Srbijom ne znači ništa za zemlje koje trenutno čekaju na otvaranje tog procesa. Ali ako imamo u vidu da je Hrvatska ušla u EU 2013.godine, da se pregovori vode sa Crnom Gorim i sada sa Srbijom, da se očekuje Albanija uskoro otvori pregovore, to već može biti neka vrsta stimulansa za zemlje koje su trenutno u zaostatku u procesu evropskih integracija”, kaže Marko Kmezić sa Univerziteta u Gracu.

Reforme koje valja sprovesti da bi se uspešno okončali pregovori sa EU koštaju. Koliko – to je nejasno, a kao ilustracija najčešće se navodi procena da će samo usklađivanje sa standardima EU u oblasti ekologije koštati Srbiju oko deset milijardi evra. Reforme zemlje finansiraju same, ali za to se koristi i bilateralna pomoć i novac iz EU-fondova. Evropska komisija usvojila je prošle sedmice paket predpristupne pomoći za 2015. u kojem je za Srbiju predviđeno oko 200 miliona evra za reforme u oblasti demokratije i uprave, pravne države, temeljnih prava i saobraćaja.