Uz Međunarodni Dan Roma : Niški Romi između verovanja i stvarnosti

Bild 1 vergrößern +

Kultno mesto niških Roma je povezano s verovanjem o devojci Zahidi Zajdi Badži (Fotostrecke 1)

• Fotostrecke 1: zurück zu Bild 4 von 4 <
• Bild 1/4
• Fotostrecke 1: vor zu Bild 2 von 4 >

Većina niških Roma veruje u legendu o Zajde Badži, legendu koja govori o mladoj devojci Zahidi koja je bila veoma pobožna. Prema verovanju, bila je usvojenica bogatog Turčina koji je otišao na hadžiluk. Kada je uoči Bajrama njena pomajka spremila dosta hrane, Zahida je nakon dužeg navaljivanja ponela sahan hrane u Meku. Umesto na kapiju Grada gde je i danas ulaz u nišku tvrđavu, krenula je preko gradskog bedema i preko rovova.

Alija Saćipović o toj legedi priča: „Nije se dugo vraćala. Pošli su da je traže i pronašli su samo njene papuče. Tražili su je neuspešno. Ali onda jednog dana pronašli su tepsiju punu raznih đakonija, hrane i sa delom njene odeće koja je potvrđivala da je to ona. I od tog dana pa na ovamo, svako ko hoće da ima sreću, da ima napredak u životu, neki boljitak, posećuje to sveto mesto i pali sveće. I evo do dana današnjeg.“

Zahida – zaštitnica Roma

Tako je to mesto uz sam zid niške tvrđave postalo kultno, jer već decenijama Romi dolaze četvrtkom, tokom celog dana, baš na to mesto gde je, kako se veruje, nestala mlada Zahida. Romi tu dolaze individualno, kaže Alija, kada osete potrebu, donose darove Zahidi i mole je za pomoć. Jedan od njih je i Nikola Ališanović: „Radi zdravlja, radi sreće, ljubavi... Dolaze i Srbi i Romi, u skorije vreme počeli su i Srbi da dolaze. Dnevno četvrtkom ima negde oko 30, 40, 50 njih, ljudi dođu, zapale sveću, sede, mole se, svi pričaju svoje muke, neki pričaju u glas, a neki u sebi, zavisi. Oni koji nemaju para, nemaju posla, nemaju ljubavi pa dođu pa traže i.. nekom ispuni. Više ljudi kaže da ispuni. Ja lično kažem da ispunjava.“

Mesto za molitvu za sve vernike

Prema rečima sociologa Dragana Todorovića, kultna mesta su interesantna jer objedinjuju vernike i njihove religije u nesreći, a Zajde Badža je pravi pokazatelj kultnog mesta u svakom smislu, smatra on: „Baš Zajde Badža, ovo niško kultno mesto, to je kultno mesto koje objedinjuje vernike različitih vera. Tamo ćete u potrazi za pomoći, boljim životom, za ozdravljenjem, za nekakvom ličnom sudbinom na koju se pokušava da se utiče, naći jedni pored drugih ravnopravo i Rome muslimane, i Rome hrišćane, čak i Rome protestante, naći ćete nereligiozne, naći ćete čak i nerome. Ali u većem slučaju su to Romi. Dakle, to je jedna široka paleta ljudi koje je nekakva nesreća ili zla sudbina dovodi na to mesto.“

Romska slava Đurđevdan

Imaju Romi još mnogo običaja, a njima najdraži je za slavu Đurđevdan koju proslavljaju 6. maja ukupno tri dana. Ovo je i najčešća slava u Srbiji, ali za Rome, to nije samo slava.

Na noć, 4. na 5. maj se ide na izvor cele noći, lože se vatre, prenoći se tu noć i onda otkidaju se vrbe, bere se cveće, sa tim cvećem se kite ovce i deca. I onda opšte veselje 5. i 6. Šestog ujutru kolju, bira se da to bude najveći ovan, mnogo puta se kupuju i ovce i onoliko koliko je velika ta živina, odnosno ovca, toliko je i bogatstvo tog čoveka. “ - kaže Alija Saćipović i objašnjava običaj koji podseća na njihovo poreklo iz Indije: „Kad se ujutru zakolje (ovca), onda se u zdelicu neku skuplja krv i kažiprstom se umoči u krv i onda se stavi deci svih uzrasta. I prvog dana se uglavnom nigde ne ide. Svako ostaje u svojoj kući za svojom trpezom. Onda drugog dana se ide. Ta druga dva dana služe za odlazak prijateljima, naravno može i duže, ali uglavnom ta dva dana.“

Kako je Zahida postala zaštitnica Roma

Zato što su tokom vekova bili nomadi, za njih važi da su narod bez kulture, ali to je predrasuda, kaže sociolog Dragan Todorović. Specifičnost života Roma na ovim prostorima je takva da moraju da se prilagođavaju religijskom identitetu prostora na kome se nalaze. Imaju svoje navike i običaje, ali su vremenom na drugim prostorima stekli nove i zadržali ih. Primer za to je upravo legenda o Zajde Badži jer su, prema rečima sociologa Todorovića, nakon odlaska Turaka 1878. godine Romi ostali bukvalno jedini baštinici islama na ovim prostorima. Zato ne čudi što su Zahidu, koja je bila Turkinja, a ne Romkinja, prihvatili za svoju sveticu. Socilog Todorović dodaje: „Oni su to prepoznali kao svoje jer drugo nisu imali šta da prepoznaju kao svoje. U situaciji kada su ostali kao baštenici islama na ovom prostoru, malo drugih markera samoidentifikacije je preostalo njima na raspolaganju. Dakle, obezbeđujući opstanak kultu, obezbeđujući opstanak kultnom mestu i pod tri obezbeđujući opstanak sopstvenom kultnom i religijskom identitetu. Da toga nije bilo, da nije bilo tih markera u prostoru koji bi poslužili za identifikaciju, verovatno bi nestalo i samo kultno mesto, a onda u značajnoj meri se okrnjio identitet te islamske kulture koji su oni baštinili.“

Većina živi u siromaštvu

Romi su na prostore Balkana, prema proceni stručnjaka došli pre oko 900 godina. Kao i u drugim zemljama, i u Srbiji su slabo prihvaćeni od većinskog stanovništva. Iako danas znatno polažu na obrazovanje pa među njima ima i pravnika, ekonomista, lekara, profesora i drugih profesija, još uvek nemaju zadovoljavajući tretman i većina živi u siromaštvu. Zahvaljujući sociolozima koji su izučavali romologiju i doprineli saznanju o istoriji, tradiciji, kulturi i jeziku Roma, a delom zahvaljujući i njihovoj muzici koju većina ljudi sa ovih prostora voli, Rome danas više prihvatamo kao svoje sugrađane.