Makedonija: Pola milijarde evra za „novo“ Skoplje

Bild 1 vergrößern +

Država u krizi, a građevine cvjetaju - Na slici: Skopje "protkano" melagomanskim građevinskim zahvatima (Fotostrecke 1)

• Fotostrecke 1: zurück zu Bild 2 von 2 <
• Bild 1/2
• Fotostrecke 1: vor zu Bild 2 von 2 >

Novinari Balkanske Istraživačke mreže (BIRN) su mesecima prikupljali podatke o ovom projektu i došli do iznenađujuće sume od 567 miliona evra javnih para, pritom potrošenih na netransparentan i neretko kriminalan način. Počeo je 2010. godine kao projekt koji je trebao ojačati nacionalni i kulturni identitet naroda, ali i da pomogne građevinskom sektoru u vreme krize.

Izmenjeno lice grada

Prema tadašnjim procenama, projekt „Skopje 2014“ trebao je da košta oko 80 miliona evra, potrebnih za izgradnju muzeja i 40-ak spomenika. Pet godina kasnije, Skoplje je teško prepoznati: u sam centar grada postavljeno je preko 60 spomenika i skulptura, izgrađene su dvadesetičetiri nove zgrade, zatim 4 mosta, dve fontane i jedna Trijumfalna kapija. I troškovi su dramatično porasli. Umesto prvobitno predviđenih 80 miliona, ceo projekt je do sada koštao makedonske poreske obveznike 567 miliona evra. Do ove sume su došli novinari Balkanske istraživačke mreže (BIRN) koji su mesecima radili na otkrivanju podataka o ovom projektu. Ana Petruševa, direktor BIRN-a za WDR kaže da su političke stranke monopolizirale debatu odnosno da nisu dozvolile stručnoj javnosti i gradjanima da se i oni objektivno, bez partijskih pritisaka izjasne o projetku.

Sedam puta skuplje, tri puta veće

„Godine 2010. vlasti su najavile da će cena projekta biti 80 miliona da bi kasnije, pre par godina, saopštile da će ukupna cena biti 207 miliona evra. S obzirom na to da je cela debata bila monopolizirana od strane političkih stranaka i da je cena ovog projekta bila predmet raznih špekulacija, mi smo se upustili u ovo istraživanje na kojem smo radili više od osam meseci i otkrili da ono što je do sada izgrađeno od javnih para praktično dostiže sumu od 567 miliona. Znači, projekat je od onih prvih procena sedam puta skuplji ali i tri puta veći. To je prilično velika suma naročito ako imate u vidu da je godišnji budžet Makedonije nešto manje od tri milijarde evra“, izjavila je Petruševa.

Novinari razotkrili nepravilnosti

Novinari su do detalja uspeli da otkriju ne samo ogromne sume trošene na ovaj projekt, već i firme koje su učestvovale u izgradnji. Iz dokumenata se vidi da ima dosta problema u procedurama, problematičnih ugovora, posebno kod autorskih ugovora koji uključuju okrugle sume, ali ne i pojedinačne stavke.

Analizom ove baze podataka, između ostalog, na površinu izlaze brojni indikatori kriminalno- koruptivnih radnji koje prate realizaciju projekta Skopje 2014, kaže bivši član makedonske Antikorupcijske komisije Dragan Malinovski. Po nekom nepisanom pravilu, potrošene sume daleko nadmašuju prvobitno planirane, a sve se to radilo putem aneksa na ugovorima, koji su dodavani preko neposrednih ugovora, netransparentno i daleko od očiju javnosti. Ono što posebno „bode oči“, zaključuje Malinovski, je to da „podaci o izabranim autorima i izvođačima objekata jasno ilustriraju povezanost vlasti sa favoriziranim subjektima“.

Podeljena javnost

Projekt „Skopje 2014“ je duboko podelio javnost u zemlji. Dok jedni to smatraju bespotrebnim trošenjem novca u zemlji koja je u teškim ekonomskim problemima, drugi u njemu vide priliku za jačanje identiteta Makedonaca i grad dostojan jedne europske prestolnice. Estetika ovog projekta i odnos građana prema njemu ipak nije bila tema istraživanja BIRN-a, ali jeste bio povod u smislu toga da je "Skoplje 2014" bitno uticao na izgled makedonskog glavnog grada.

„Skoplje 2014 je jedan ogroman projekat koji nije samo izmenio izgled grada već je i značajno uticao na njegov identitet i samim tim je izazvao silne kontroverze i duboke podele u javnosti: od debata oko stilova do toga koliko je javnih para potrošeno na ovaj novo- stari izgled Skoplja“, objašnjava Petruševa.

Sve prema premijerovoj želji?

Niko se iz makedonske vlade do sada nije oglasio u vezi istraživanja. Izostali su čak u uobičajeni demanti, kojim vladini predstavnici odgovaraju na svaku informaciju koja im nije po volji. Možda je razlog i u tome što je pre nekoliko meseci opozicija u okviru prisluškivanih razgovora objavila i dijalog premijera Nikole Gruevskog sa bivšim ministrom za transport Mile Janakieskim. Ovaj razgovor je zapravo potvrdio ono u šta je deo javnosti u Makedoniji odavno sumnjao: da je ceo projekt Skopje 2014 i arhitektonski stilovi u njemu, zapravo ideja i želja jednog čoveka - premijera Gruevskog.

„Barok je jedna stvar, a klasicizam sasvim drugo, Mile! To iz Washingtona je klasicizam, one zgrade sa stubovima, to je klasicizam. Treba se staviti i barok. Uzmi slike iz Beča, Pariza, Praga, baroka ima svuda“, objašnjavao je Gruevski Janakieskom u jednom od snimljenih telefonskih razgovora.
Arhitektonska poznavanja makedonskog premijera i njegovih ministara odavno su postali vic u Makedoniji, ali troškovi izgradnje njegovog projekta će verovatno još dugo proganjati makedonsku ekonomiju, a potrošene pare moraće da vraćaju generacije Makedonaca.