Specijalni sud za Kosovo: Osnivanje suda za ratne zločine nagoveštava političku krizu

Bild 1 vergrößern +

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga je pokušala ubediti opoziciju da podrži zakon o osnivanju Specijalnog suda za ratne zločine

Očekivalo se da na današnjoj sednici skupštine Kosova poslanici vode debatu o osnivanju Specijalnog suda za ratne zločine za Kosovo, ali u očekivanju odgovora Ustavnog suda, o ustavnosti predloženih amandmana od strane Vlade, ova tačka dnevog reda je odložena. U svakom slučaju Vlada Kosova je uz nekoliko izmena usvojila dokument kao i Nacrt zakona o Specijalnom sudu koji je početkom godine poslala na usvajanje Evropska Komisija. Tako je izbrisala deo po kojem se automatski produžava mandat EULEX-u, a Specijalni sud bi, sugeriše se, funkcionisao najmanje pet godina. Inače, dokument koji je usvojila kosovska Vlada predviđa i formiranje Specijalnog veća u sklopu Ustavnog suda, specijalizovane komore, kao i ured Specijalnog tužioca. Specijalno veće bi bilo sastavljeno do troje međunarodnih sudija, a odluke donosilo samostalno, bez konsultacija sa Ustavnim sudom.

Sud bez kosovskih sudija i tužilaca

U Specijalnom sudu biće angažovane isključivo međunarodne sudije i tužioci, a sedište Suda će biti, izvesno je, u Holandiji. Eventulano osuđene osobe kaznu će služiti van Kosova, gde će biti čuvana i sudska arhiva, a troškovi suđenja optuženih obezbediće se iz kosovskog budžeta. Zanimljivo je da je predviđena i funkcija međunarodnog ombudsmena.

Inače, predviđeno je da se u Specijalnom sudu sudi za zločine počinjenje u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine koji su pomenuti u izveštaju Dika Martija, kao i za zločine predviđene Krivičnim zakonom Kosova. Očekuje se da se pred Sudom nađe 10 predmeta i najmanje 40 lica optuženih za ratne zločine, uglavnom bivši pripadnici OVK.

Isključivanje kosovskih sudija i tužilaca iz rada ovog Suda analitičari ocenjuju kao još jedan udarac pravosudnom sistemu Kosova, koji za 15 godina postojanja nije uspeo da postane nezavisan od političkog uticaja. Zbog toga, neki Specijalni sud već smatraju mini državom: da je samo na papiru deo kosovskog pravosudnog sistema, a realno Međunarodni tribinal samo za Kosovo.

Fisnik Korenica, pravni stručnjak, potkrepljuje ovakve tvrdnje i osnivanjem institucije međunarodnog ombudsmena i ako ona već postoji na Kosovu. „Jedini razlog tome je da se ne dozvoli kontrola od strane ombudsmena Republike Kosovo, kako se eventualno ne bi iznele dileme oko primenjenih standarda pred tim Sudom i da se spreče eventualane kritike koje bi mogle biti iznete od strane domaćih institucija u pogledu funkcionisanja Specijalnog suda”, kaže Korenica.

Parlamentarna opozicija protiv zakona o Specijalnom sudu

Međutim, pitanje koje se postavlja je da li će ovaj Nacrt zakona o Specijalnom sudu Kosova biti usvojen i u skupštini Kosova. Opozicija je već najavila da za ovaj Zakon neće glasati. Donika Kada Bujupi iz Haradinajeve Alijanse za budućnost Kosova je izjavila: „Alijansa za budućnost Kosova će biti uvek na strani građana, tako što neće glasati za ovaj Sud, već će tražiti da se sva energija investira u domaće sudstvo i da se pretpostavljeni zločini rasvetle.“

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga je bezuspešno pokušala da ubedi opoziciju da glasa za Specijalni sud, a premijer Isa Mustafa je poručio da je to važno, jer u slučaju da se to ne desi, Savet bezbednosti OUN bi mogao da sam osnuje takav Tribunal za Kosovo, čime bi bila ponovo aktivirana Rezolucija 12 44, uveravajući, takođe bezuspešno i da se ne bi sudilo celoj OVK, već pojedincima koji su počinili zločine.

Ono što je sada jasno je da vladajuća koalicija ima velikih problema da prikupi dovoljan broj glasova poslanika kako bi se Zakon o specijalnom sudu usvojio. Za to je potrebno obezbediti dve trećine glasova, odnosno najmanje 81 glas. Od 75 poslanika, koliko ima vladajuća koalicija, šest poslanika Tačijeve Demokratske parrtije Kosova je najavilo da neće glasati, a verovatno i još koji poslanik Mustafinog Demokratskog saveza Kosova. U ovoj situaciji je više nego jasno da ni eventualnih deset glasova poslanika Srpske liste, koji se još uvek nisu vratili u skupštinske klupe, od kada je Aleksandar Jablanović suspendovan sa položaja ministra za zajednice i povratak, ne bi bili dovoljni. Da li će u ovoj situaciji, kako se sugeriše, ministar pravde Hajredin Kuči, pokušati da ponovo pregovara sa EU, kako bi na neki način u rad ovog Suda bili uključene i kosovske sudije i tužioci ostaje da se vidi.

U svakom slučaju, analitičari najavljuju da će i u slučaju da poslanici glasaju za osnivanje Specijalnog suda i u slučaju da pokušaj propadne, politička scena Kosova biti duboko uzdrmana.