Srbija usvojila Zakon o ozakonjenju objekata : Pokušaj da se iskoreni divlja gradnja

Bild 1 vergrößern +

Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović

Zakon predviđa jednostavniju, kraću i drastično jeftiniju proceduru za legalizaciju divlje gradnje, a novina je to što nije dobrovoljan jer postupak pokreće država, a objekti čiji se vlasnici ne odazovu biće srušeni.

Za poslednjih 18 godina u Srbiji je doneto pet zakona o legalizaciji, ali ni jedan od njih nije uspeo da iskoreni divlju gradnju. Razlog su, pre svega, komplikovane i skupe procedure, a rezultat oko milion i po nelegalnih objekata što znači da je u proseku svaka treća kuća u Srbiji sagrađena bez građevinske dozvole. Novi zakon, usvojen 20. novembra, trebalo bi da stavi tačku na taj problem jer će, kako tvrdi ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, omogućiti brzo, efikasno i jeftino ozakonjenje nelegalno sazidanih objekata.

Novina je to što nema više dobrovoljnosti odnosno što građani više ne mogu sami da odlučuju hoće ili ne da pokrenu postupak legalizacije. Proceduru po novom zakonu pokreće i sprovodi država, pa, kako objašnjava ministarka, vlasnici ne treba ništa da rade dok ne dobiju obaveštenje da dođu da plate taksu i eventualno dostave jedan dokument. Oni koji su po nekom od dosadašnjih zakona već podneli zahtev za legalizaciju moraće samo da plate taksu koja je fiksna, dok oni koji do sada nisu ni pokušavali da ozakone divlju gradnju treba da pribave i izveštaj o izvedenom stanju koji rade licencirani inženjeri.

Kada je reč o ceni, zakon predviđa fiksnu taksu za celu Srbiju koja će, bez obzira na lokaciju, zavisiti isključivo od veličine objekta.

Najniža predviđena taksa važi za porodične stambene kuće - do 100 kvadratnih metara iznosi 5.000 dinara ili oko 40 evra, do 200 kvadratnih metara cena je 15.000 dinara, za kuću do 300 kvadratnih metara plaćaće se taksa od 20.000 dinara, a za porodične stambene objekte veće od 300 kvadrata 50.000 dinara. Kada je reč o komercijalnim objektima, taksa do 500 kvadrata iznosiće 250.000 dinara, za objekte od 500 do 1.000 kvadrata 500.000 dinara, za one do 1.500 kvadrata milion dinara, a preko te kvadrature tri miliona dinara.

Obrazlažući novi zakon ministarka Mihajlović naglasila je da je to poslednji pokušaj države da legalizuje divlju gradnju. To znači da će biti srušene sve kuće čiji se vlasnici ne odazovu na poziv za ozakonjenje, a inspekcije koje će popisivati nelegalno izgrađene objekte odmah kreću na teren.

Po novom zakonu neće moći da budu legalizovani objekti izgrađeni na klizištima ili na močvarnom tlu, kuće od nesigurnog materijala, ili one sazidane u parkovima prirode, u neposrednoj blizini autoputa, aerodromske piste, reke ili jezera, kao ni objekti čija je legalizacija odbijena po nekom od ranijih zakona.

Rušenje čeka i sve što posle usvajanja zakona bude građeno bez dozvole. Građevinska inspekcija upoređivaće snimak sa stanjem na terenu i, kako kaže Mihajlovićeva “i jedan kvadratni metar koji neko napravi nelegalnio biće srušen".

Novi zakon je izazvao i oštre kritike, od toga da ide na ruku bogatima jer će po istoj ceni moći da se legalizuju kuće na periferiji i one na ekskluzivnim lokacijama, do toga da će investitorima koji su bespravno zidali zgrade i stanove za prodaju omogućiti velike profite. Sporan je bio i član kojim se nelegalne vikendice u zaštićenim zonama izuzimaju od rušenja, u čemu je opozicija prepoznala povlastice za porodicu predsednika Tomislava Nikolića, čija deca imaju bespravno sagrađene kuće na novobeogradskoj obali Save, ali je resorna ministarka saopštila da paragrafi nemaju ime i da neće biti povlašćenih.

Vlada očekuje da će novim zakonom uspeti da legalizuje oko 95 odsto objekata sagrađenih bez dozvole i da će čitav posao biti završen za godinu dana. Računa se takođe da će od taksi biti prikupljeno oko 10 milijardi dinara što će biti upotrebljeno pre svega namenski za uredjenje infrastrukture.