Građani otvorenog srca : Beograđani pomažu izbeglicama

Bild 1 vergrößern +

Građani su se odazvali na poziv Mixerhousea: izbeglicama donose mnogo potrepština (Fotostrecke 1)

• Fotostrecke 1: zurück zu Bild 2 von 2 <
• Bild 1/2
• Fotostrecke 1: vor zu Bild 2 von 2 >

U Srbiji postoji šest prihavtilišta, poslednje je otvoreno u Preševu sa 300 ležaja. Premalo, kad se zna da iz Makedonije dnevno granicu predje i preko 1.500 izbeglica. Slika Beograda, Subotice i banje Kanjiže na granici sa Madjarskom se izmenila: više stotina izbeglica spava pod vedrim nebom, po parkovima i ulicama. Medju njima je puno dece, žena i starih ljudi. I dok su u Kanjiži lokalne vlasti postavile montažne kuće i pokretne WC-e, u Beogradu toga nema, ali ima velike solidarnosti gradjana Beograda.

"Mixerhouse", kultno sastajalište u Beogadu, otvorilo izbeglicama svoja vrata

Milena Bajić, profesorka engleskog, ponela je iz kuće ćebad, kupila vodu i sokove za decu. Kaže: "Kad god prolazim pored autobuske stanice, srce mi se cepa kad vidim porodice koje spavaju na travi, zato što želim da verujem da postoje dobre duše u ovom gradu i ovoj zemlji i zato što želim da verujem da ne daj bože da se meni tako nešto desi, da bi se našao neko ko bi mi pomogao."

Milena je je samo jedna od stotine Beogradjanki i Beogradjana koji isto misle i saosećaju sa rekom izbeglica u Beogradu. U buci kamiona, tramvaja i automobila koji stalno prolaze tranzitnom ulicom Karadjordjevom, stotine ljudi, žena, dece i beba živi pod vedrim nebom. Spavaju ispod krošnji platana, u hladu parkića, hrane se u kiosku preko puta, a umivaju u toaletima autobuske stanice. Ima ih i ispod Brankovog mosta, ima ih u Savamali, od Železničke stanice skoro do Kalimegdana. Beogradski oci zatvaraju oči pred mukom ovih ljudi, koji na višenedeljnih 40 stepeni tavore ispod mostova i u parkovima. Nevladine organizacije svake subote pozivaju Beogradjane da donesu ono što imaju, a prošle sedmice je kultno mesto kulture "Mixerhouse" u Savamali, starom delu grada pored same reke Save, pozvalo na humanitarnu akciju. I to baš na dan, kada je pre 20 godina, reka izbeglica iz Hrvatske došla u njihov grad, potseća Ivana Zarić iz "Mixerhousa": "Sreda, 5. avgust označava simbolični početak akcije, koja će se u budućnosti odvijati na Miksalištu, ovde u blizini, gde će od 10 do 16 časova ljudi moći da doniraju pomoć, koja će se dalje distribuirati izbeglicama, a koje će isto tako moći da dodju na Miksalište. Tu mogu da iskoriste toalete, napune svoje telefone i uzmu stvari koje su im potrebne."

Lekari-volonteri pregledali preko 40-oro bolesne dece

Ogroman broj Beogradjana je 5. avgusta došao u "Mixerhous", odziv je zaista bio velikim uprkos vrelom letnjem danu. Bilo je bučno, bebe su plakale, izbeglica iz obližnjeg parka bilo je mnogo. Ali i Beogradjana, koji su stalno pristizali i donosili vodu u velikim količinama, vreće za spavanje, higijenske artikle, pakete pelena, čokoladice i igračke za odrasliju decu. Akciji se pridružila i pedijatriska zdravstvena ustanova "Ped medic". "Našli smo više bolesne dece", kaže Milan Babić iz "Ped medica" i nastavlja: " Nešto više od 40 pacijenata smo pregledali, dali im terapiju. Tu su trovanja hranom, dijarereje, prehladice. Najpotrebnije je da im se obezbede mokri čvorovi da mogu da održavaju ličnu higijenu. Pričali smo sa ljudima iz "Mixerhousa", oni su spremni da im ustupe svoje mokre čvorove u svojoj letnjoj bašti."

I ne samo to, u "Mixerhouse" može sada svako ko želi dnevno da donese ono što ima. Na akciji u Savamaloj je bio i Srba Jovanović iz organizacije "Sačuvajmo bebe". "O bebama i majkama u parku kod autobuske stanice niko nije na organizovani i sistemski način vodio računa. Majke sa bebama, koje prolaze kroz naš grad, objektivno gledano, iako se kratko zadržavaju, potrebne nosiljke su im nosiljke, higijenska sredstva i slično."

Nevladine organizacije nezadovoljne politikom prema izbeglicama

Kritike na račun odnosa države prema izbeglicama dolaze uglavnom od nevladinih organizacija. Izmedju ostalog, pritužbe se odnose na udaljenost prihvatilišta od mesta na kome izbeglice traže azil. Naime, osoba koja traži azil, recimo u Beogradu, biće upućena u prihvatilište, koje je može da bude i do 300 kilometara daleko. Kao Tutin, gradić u Sandžaku, u blizni Kosova. Nataša Despotović, iz nevladine organizacije "Zero tolerance": "Njih niko ne pita, da li oni mogu da putuju, sa čime da putuju, samo im kažu idite. Kako da idu, pešice? Nema prevoza, nema apsolutno nikakve pomoći. I onda taj put traje nekoliko dana..."

A ko su ti ljudi, koje su Beogradjani prihvatili otvorenog srca? Dolaze iz Sirije, Iraka i Afganistana, iz Nigerije i Somalije. Dolaze iz daleka, samo od Alepa u Siriji do Beograda ima 2.500 kilometara, a treba stići do Nemačke, Francuske ili Švedske. "Ja sam pobegao iz Sirije da spasem goli život", rekao je jedan Sirijac i dodao "Ne trebaju mi ni pare ni kuca, samo moj život". A čovek iz Iraka je dodao:"Hteo bih da poručim Evropi, da mi nismo teroristi, molim vas da otvorite vaše puteve, mi smo ljudska bića kao i vi".

Evopa nažalost ne otvara, već zatvara svaku moguću trasu, kojom bi izbeglice mogle da dopru do nje. Kakva je dalja sudbina ovih namučenih ljudi – ne zna se. Ostanak u siromašnoj zemlji Srbiji ne otvara perspektivu za bolji život. A, da li će uspeti da probiju nove evropske žice i zidove od Mađarske do Engleske - ni to nije sigurno.