Srbija: RTV taksom do kontrole medija i uređivačke politike?

Bild 1 vergrößern +

Preko računa za struju građani će plaćati i po 150 dinara za RTV taksu.

Novi zakon će omogućiti da se do kraja godine Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine delom finansiraju taksom koju će plaćati građani, a delom iz budžeta. Ovakav način finansiranja omogućava vlasti da kontroliše javni servis - tvrde u novinarskim udruženjima, dok u Savetu za borbu protiv korupcije i oglašavanje i reklamiranje javnih preduzeća u elektronskim i štampanim medijima, to vide kao način da se utiče na uređivačku politiku i da se guši sloboda izražavanja.

Obavezna taksa za javni medijski servis u Srbiji

Građani Srbije će od danas za rad javnih servisa Radio televizije Srbije i Vojvodine plaćati obaveznu taksu u iznosu od 150 dinara i to preko računa za električnu energiju. Zakonom koji je u burnoj skupštinskoj raspravi usvojen uoči Nove godine predviđeno je da ostatak novca za nesmetan rad javnih medijskih servisa bude obezbeđen iz državne kase što, prema rečima kritičara ovakvog rešenja, ostavlja prostor za uticaj vlasti na uređivačku politiku. Zakon je oročen trajanjem od godinu dana, a u međuvremenu se od RTS i TV Vojvodine očekuje da sprovede reorganizaciju i značajno smanje broj zaposlenih.

U Srbiji se do pre dve godine plaćala tv pretplata u inosu od 50 dinara, ali je procenat naplate bio jako nizak tako da je dotiranje iz budžeta bilo neophodno, posebno zbog primene ostalih pratećih zakona koji su javnim servisima za razliku od privatnih ograničavala prostor za reklamu i oglašavanje.

Javna preduzeća preko novca za oglašavanje kontrolišu medije

Reklamiranje i oglašavanje je glavni izvor prihoda u srpskim medijima gde projektno finansiranje još uvek u punoj meri nije zaživelo. Međutim, za razliku od privatnih kompanija, koje imaju slobodu da izdvajaju novac za marketing kako i kome žele, javna preduzeća su dužna da novac u te svrhe koriste namenski i transparentno. Ali, nedavno objavljen izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije pokazao je suprotno i nedvosmisleno ukazao na vezu između uređivačke politike medija i političkih cenatara moći koji inače i upravljaju preduzećima koje finansira država, kaže potpredsednik Saveta Miroslav Milićević

Političari, državni funkcioneri i predstavnici javnih preduzeća ugovaranjem usluga oglašavanjai marketinga u medijima utiču na kreiranje medijskih sadržaja i time sužavaju novinarske slobode, zaključak je najnovijeg izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije. Od 2011. do kraja 2014. godine 124 preduzeća koja je analizirao Savet je utvrđeno da je potrošilo najamnje 61 milion evra za oglašavanje, što na osnovu tog uzorka znači da taj iznos premašuje 840 miliona evra u celoj Srbiji. Oglašavanje nije nezakonito, ali ovde je reč o netransparentnim nabavkama, povezanima licima sa političkim strankama, kažu u Savetu.

U Vladi iako je bilo najava još uvek ne komentarišu izveštaj niti ima naznaka da će usvojiti i primeniti preporuke Saveta kako bi se otklonili nedostacima u postupku oglašavanja , sponzorisanja i reklamiranja. Premijer Aleksandar Vučić je od celog izveštaja sa stotinama spornih primera oglašavanja, gde se pominju i funkcioneri njegove stranke, ali i Socijalističke partije Srbije, jedino komentarisao nazivajući skandaloznim, sporno plaćanje promotivnog intervjua predsednika vojvođanske Vlade Bojana Pajtića inače predsednika Demokratske stranke.

Zahtev Evropske komisije: puna sloboda izražavanja

Na nezavidan položa srpskih medija, uticaju političara i oglašivača na uređivačku politiku, na autocenzuru pa i na cenzuru ukazuju već godinama unazad svi izveštaji Evropske komisije (EK) o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, a u pregovaračkoj platformi za poglavlja 23 i 24 nalaze se i preporuke Saveta za borbu protiv korupcije iz prethodnog izveštaja o vlasništvu u medijima. U novinarskim udruženjima se nadaju da će u ovoj godini vlada, radi otvaranja tih poglavlja, ako ne svojevoljno onda bar zbog pritiska iz Brisela popraviti jako lošu ocenu i omogućiti objektivno i slobodno informisanje javnosti, a onda je na medijima da se okrenu građanima čiji su servis, a ne političarima kao do sada.