Pravosuđe u Srbiji: Nerazumevanje ili vešto izbegavanje pravde?

Bild 1 vergrößern +

Kako se sporazumeti prema zakonu? (ilustracija)

Problem nije nov, ali je sve komplikovaniji. Naime, od kada je pre više od pet godina u opštinu Prijepolje, kao službeni, uveden bosanski jezik, otvorio se problem sa nedostatkom ovlašćenih sudskih tumača, prvo u Osnovnom sudu u tom gradu. Optuženici su brzo shvatili da imaju pravo da traže da im se sudi na bosanskom jeziku i da im se svi sudski spisi dostavljaju prevedeni od strane ovlašćenog sudskog prevodioca. To je, kaže za WDR Mileta Bezarević, predsednik suda, dovelo do zastoja u radu: ”Mi smo zastali u radu i od Ministarstva pravde Srbije tražili izjašnjenje da li na listi sudskih tumača ima tuamača za bosanski jezik. Dobili smo obaveštenje da nema.” Posle nekog vremena, sličan problem javio se i u radu drugih državnih organa u tom gradu, kao što je Sud za prekršaje.

Da li će predmeti zastareti?

Jedan broj predmeta, po privatnim tužbama, već je zastareo, a kako vreme protiče, postoji opasnost da među stotinak, koji su u toku, zastare i ozbiljniji, kao što su suđenja za teške telesne povrede ili razbojništva. Kad se u obzir uzme da se zastoj događa i u drugim sudovima u Prijepolju, a pominje se da je situacija slična i u još nekim mestima gde je bosanski službeni jezik, broj predmeta je znatno veći.

Jedini sudski tumač za bosanski živi u Vojvodini

Rešenje je pokušano da se nađe u angažovanju jedinog sudskog tumača za bosanski jezik u Srbiji koji živi u Vojvodini. Međutim, njega nije imenovalo Ministarstvo pravde, kako zakon nalaže, već pokrajinski sekretarijat, i optuženici i njihovi advokati imaju pravo da to dovode u pitanje. Čak i kad ne bi bilo tako, u radi se o samo jednom tumaču, što je premalo, kažu u sudu.

Kad će rešenje ?

Iz Ministarstva pravde novinarima je rečeno da su oni upoznati sa problemom nedostatka prevodilaca za bosanski i još neke jezike manjina, kao što je crnogorski, i ističu da je, u skladu sa Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa, predviđeno da se izradi Zakon o stalnim sudskim tumačima. Tek po njegovom usvajanju, Ministarstvo pravde će sprovesti postupak imenovanja sudskih prevodilaca i tumača. Kada će to biti, ne zna se.

Vešto izbegavanje sudskih postupaka

U nezvaničnim razgovorima pominje se da je u pitanju ne nepoznavanje jezika, jer su bosanki i srpski veoma slični, nego vešto izbegavanje sudskih postupaka dovođenjem do zastarevanja. Mileta Bezarević, međutim, govoreći kao građanin, a ne predsednik Suda, smatra da u ovom slučaju nije bitno da li se stranke u sporu razumeju ili ne. “To je njihovo pravo koje im je zakonom propisano, i drugo je pitanje da li ga oni zloupotrebljavaju ili ne. Kad je propisom dozvoljeno, onda to pitanje treba rešiti do kraja”, kaže Bezarević. Neki od lidera Bošnjaka iz Sandžaka podvlače da po ovom pitanju nema mesta nikakvoj polemici, jer je bosanki jezik, zvanično, jedan od deset službenih jezika u Srbiji. Sve ostalo su, podvlače, kafanske priče