Poljoprivreda i ekonomija: "Čija je naša zemlja?"

Bild 1 vergrößern +

Traktori ispred skupštine Srbije

"Čija je naša zemlja?", pitanje je koje se sve češće može čuti, pre svega u Vojvodini. Pred poslanicima srpske Skupštine uskoro će se naći naći izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Seljaci traže da se Zakon povuče iz procedure ili da se, uz još neke izmene vezane za rentiranje zemlje, u njega ugradi i zaštita domaćih poljoprivrednika od strane konkurencije. Podržavaju ih Vlada Vojvodine, gde je na vlasti opozicija u odnosu na vlast na republičkom nivou, i neke opoziocione stranke u republičkom parlamentu. Seljaci iz Vojvodine već nekoliko dana pokušavaju da na traktorima dođu u Beograd i izraze proteste protiv ovakvih izmena Zakona. Policija ih blokira i do sada je propustila samo desetak traktorista da dođu do Parlamenta i predaju zahteve. Liga socijaldemokrata Vojvodine najavljuje da će, ukoliko se izmene ne usvoje, skupiti sto hiljada potpisa za raspisivanje referenduma o ovoj temi.

Prodaju poljoprivrednog zemljišta zaštitili svi sem Srbije

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj Uniji predviđeno je da se strancima ponude isti uslovi za kupovinu zemljišta kao i domaćem stanovništvu. U zemljama, novijim članicama Evropske Unije, prodaja zemlje strancima ograničena je na različite načine. U Mađarskoj, na primer, parlament je usvojio amandman na Ustav koji zabranjuje strancima da kupuju poljoprivredno zemljište. Hrvatska je izdejstvovala moratorijum na prodaju zemlje strancima od sedam godina nakon ulaska u Uniju, a Poljska na dvanaest. U Slovačkoj je predviđeno da se zemlja može prodavati samo onima koji deset godina imaju boravište u toj zemlji. Srbija nije predvidela nikakve mere zaštite, izuzev što je potpisivanjem Sporazuma, dve hiljade osme godine, predviđeno da stavka o zemljištu stupa na snagu dve hiljade sedamnaeste.

Branislav Bogaroški, vojvođanski ministar poljoprivrede i funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine za WDR ističe: " Ako vi propišete uslove da kupci moraju imati registrovano gazdinstvo, odnosno da se moraju baviti poljoprivredom, da moraju deset godina biti rezidenti na teritoriji Republike Srbije, da žive najviše pedeset kilometara od parcele koju kupuju u ravničarskim i sto u planinskim krajevima, to su pravila koja bi važila i za naše i za strane državljane. Ako neko želi da se doseli iz, na primer, Nemačke ili Austrije... i da živi na našem selu deset godina, onda neka kupi zemlju. Samo, mislim da broj ljudi koji će to učiniti može da se izbroji na prste".

Seljaci koje smo intervjuisali ističu da bi do nekih promena moralo doći. Miloš Šibul, agronom i paor kaže: " Ne smemo zaboraviti da smo ovu zemlju u Vojvodini mi nasledili od predaka da je obrađujemo i sačuvamo za pokolenja. Pre no što na snagu stupi uredba da i stranci mogu da kupuju zemlju, mi moramo da zaštitimo naše ljude". Zemljoradnik Stojan Paganičov na to dodaje: "Oni će kupiti zemlju, proizvoditi robu i sav kapital će odlaziti u njihove zemlje... Neće oni ovde praviti ni obdaništa ni škole ... i mi seljaci mislimo da to nije dobro".

Da li je u pitanju politika?

Repulička ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević Bošković, za Radio televiziju Vojvodine je rekla da će Srbija od Evropske komisije zatražiti prolongiranje roka za prodaju zemlje predveđenog Sporazumom i dodala da su seljaci ispolitizovani. " Zakon je sada u rukama poslanika Narodne skupštine. Poslanici su glas naroda. Oni mogu Zakon da prihvate, mogu da ga odbiju ili da ga amandmanima promene", podvlači ministarka.

Liga socijaldemokrata Vojvodine, kako kažu, u ime vojvođanskih paora, predala je zahtev da se zakonski predlog povuče iz procedure i pristupi pisanju novog zakona. Odbijajući kritike da je čitava akcija deo predizborne kampanje pred pokrajinske izbore koji se očekuju u narednim mesecima, lider te partije, Nenad Čanak, kaže da se oni za prava vojovđanskih seljaka neprestano bore već četvrt veka i za WDR podvlači: "Da će biti lako da sprovedemo naše zahteve, neće. Veliki su interesi da se Vojvodina, kao takva, potpuno rasklopi ... Da se uništi u svim svojim delovima, uključujući i ekonomski potencijal. U tom svetlu potpuno je jasno da se tu radi o sklopu i ekonomskih i političkih razloga. Ali mi odustati nećemo..."

U iščekivanju razvoja situacije, grupe seljaka na traktorima i danas su se nalazile na više vojvođanskih saobraćajnica.