Srđa Popović : Humor je najbolji otpor

Bild 1 vergrößern +

Srđa Popović

Naslovnica knjige u crvenoj boji „Protest“. U podnaslovu, „kako se uči moćnicima utjerati strah u kosti“. Srđa Popović više voli svoj naziv knjige na srpskom „Mustra za revoluciju“. Ali izdavač, kaže, u svakoj zemlji u kojoj se knjiga prevodi, ima pravo da odluči kako da je nazove. Njemu je važan sadržaj i poruka knjige, da nenasilni protesti imaju mnogo veće šanse od oružanih revolucija i da humor može da bude vrlo važan faktor promjena, jer razbija strah.

Zbog svog angažmana prebijen do krvi

Srđa Popović je i 98. godine kao student, zajedno sa drugim istomišljenicima osnovao pokret „Otpor“. Jednom ga je, priča, policija privela u policijsku stanicu i prebila do krvi. No, nije odustao od organizovanja daljnih protesta, sve do pada Miloševićevog režima 5. oktobra 2000. godine. U kasnijem političkom razvoju Srbije je i sam djelimično učestvovao kao blizak prijatelj Zorana Đinđića, za čiju je Demokratsku stranku do 2003. godine bio poslanik u Narodnoj skupštini Srbije. Nakon ubistva Đinđića se povlači iz politike, osniva nevladinu organizaciju Centar za primijenjene nenasilne akcije i strategije, skraćeno KANVAS, koja iskustva rušenja Miloševića želi iskoristiti u svrhu promocije demokratije u drugim autoritarnim državama: „Nenasilna borba je svetski fenomen od Gandija, Martina Lutera Kinga, Valense, to postaje sve više nauka na svetskim univerzitetima na kojima i mi nešto pričamo s vremena na vreme. Teorija nenasilne borbe kaže da su tu potrebni brojevi, da te brojeve pronalazimo u mainstreamu. Znači morate da napravite viziju sutrašnjice koja uključuje razne društvene grupe, ne samo studente i klince već i starije ljude, ne samo urbanu populaciju već i onu koja to nije, mi smo pekli taj zanat 90-tih godina. Nenasilni otpor je fenomen koji drma i menja svet. Ne samo da je nama pomogao, već i Gruziji i Ukrajini, mi smo radili sa nekim od tih grupa. Suština je da moraš napraviti neko jedinstvo između raznih grupa. Mi smo morali skupiti 19 raznih političkih partija koje inače nisu mogle da sede za istim stolom. „

Danas predavač na Harvardu

Danas Srđa Popović sjedi između ostalog i za predavačkim stolom univerziteta u Harvardu, gdje drži predavanja o mogućnostima i sredstvima nenasilnog otpora, Beograđanin ima veliki ugled među političkim aktivistima u cijelom svijetu. Neki ga čak smatraju mozgom revolucija u Gruziji,Ukrajini,Egiptu. On to ovako komentariše: „Pa znate šta, cela ta terorija uvoza i izvoza revolucije potiče iz Rusije, posle narandžaste revolucije u Ukrajini počeo je da se vrti taj narativ kako je dovoljno da pošaljete negde 2-3 Srbina i eto miliona ljudi na ulici. Ja bih bio najsrećniji čovek na svetu da je to tako, da jedno 2-3 puta obletim svet i on bi bio demokratija.“

U misiji demokratije je bio već, priča, u oko 40 zemalja svijeta, no aktivisti dolaze i u Beograd na razne seminare. O tome piše u svojoj knjizi koja je prvo izašla na engleskom jeziku i promovisana na Harvardu i u Londonu. Njenu recenziju su donijeli, između ostalog, uticajni listovi poput New York Timesa i Guardiana. Američki magazin „ Foreign Policy”, ga je stavio među 100 istaknutih mislilaca čovječanstva, zajedno sa Obamom te bračnim parom Clinton. Srđa Popović se na ove navode samo smije. Humor je kaže, jedan od njegovih najvećih prijatelja u životu, njime se bori i protiv straha, jer ono što je radio i radi nije bezopasno. Raduje se što njegova knjiga ima sve više poklonika, u međuvremenu se prodaje i u Australiji, Francuskoj, Južnoj Koreji, Turskoj, Španiji, a sada i u Njemačkoj, pod nazivom „Protest“: „Knjiga je priča ljudi koji su pravili nenasilne proteste. Ima u njoj svega, malo istorije, malo zajebavanja, ima malo te srpsko-balkanske priče, ima priče iz Titovog vremena, roka iz tog vremena, ima tu nauke ali je nauka u formi priručnika, vrlo je čitka. Ona je malo anegdotska, a malo je bacanje nekog novog svetla na taj fenomen nenasilne borbe.“

Priručnik za Balkan

U srpskom izdanju se knjiga zove „Mustra za revoluciju“. Nada se da će se čitati i na drugim prostorima bivše Jugoslavije, iako: „Mi na Balkanu imamo problem sa jedinstvom. Možete da imate 100 organizacija i političkih partija koje deluju na neku ideju,najveći problem je da se dogovore da ne ujedaju jedna drugu, nego da prate cilj. Upravo to postizanje jedinstva bi moglo biti lekcija za BiH i Makedoniju koje imaju društvene proteste i koje imaju široke društvene slojeve koji su opravdano nezadovoljni bednom ekonomskom situacijom, korupcijom birokratije, nefunkcionalnom državom i još ne znam čega perotiv čega se ljudi opravdano bune.“