Ko zarađuje od poljoprivrede u Srbiji?: Srpski seljaci: "Radi da bi drugi zaradili"

Bild 1 vergrößern +

Silosi u Vojvodini

Kako se leto bliži kraju tako i domaći poljoprivrednici lakše mogu da podvuku saldo ovogodišnje zarade. Jan Husarik, poljoprivrednik iz banatskog mesta Kovačica, kaže da je suša učinila svoje. Međutim, vremenske neprilike nisu jedini razlog zašto će poljoprivrednici i ove godine zaraditi manje. "Mi smo u kapitalizmu, u tržišnoj ekonomiji. međutim u poljoprivredi to ne važi. U poljoprivredi još uvek, odnosno tek sada, važi dogovorna ekonomija. Dogovori se nekoliko tajkuna, veleposednika, moćnika kakva će cena biti i takva cena jeste. Bez obzira na sve ostalo" kaže Husarik.

Goran Ješić, bivši sekretar za poljoprivredu u Vladi Vojvodine, podseća da vrednost proizvodnje domaće poljoprivrede iz godine u godinu raste. Nažalost, kaže Ješić, iako u stvaranju te vrednosti učestvuju svi, zaradu dele samo odabrani: "Uloga svakog u kapitalističkoj zemlji, a mi smo de facto surova kapitalistička zemlja, je da napravi profit ali uloga države je da to ipak ne bude tako. Da se taj višak raspodeli malo na sve one koji učestvuju u proizvodnom lancu. To se dešava u šećeru, soji, suncokretu... Kada to stavite na gomilu svi mi radimo, kompletna agrarna industrija, radi za pet velikih tajkuna. Oni prave profite a ljudi ne mogu da otplate kredite" kaže Ješić.

Ko su tajkuni i veleposednici o kojima govore naši sagovornici?

"Najveći vlasnici zemlje su Miodrag Kostić sa 28 500 ha, Miroslav Mišković (Delta) sa 25 000 ha, Matijević sa 24 000 i Đorđe Nicović sa 18 000 ha" kaže Branislav Gulan, ekonomski analitičar iz Novog Sada.

Ukratko, vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem koje predstavlja osnov domaćeg agrara stečeno je tokom protekle decenije u procesu privatizacije poljoprivrednih preduzeća. Pored zemlje, nekolicina velikih agrarnih kompanija, preuzela je vlasništvo i nad prerađivačkim kapacitetima - uljare, klanice, šećerane, konditorska industrija, prerada voća i povrća... što ih dovodi u poziciju da bitno utiču na tržišne prilike.

"Odgovoran je sistem u zemlji. Politički sistem koji je vladao od 2000. do danas. Oni su sve to omogućili. Sada da vam ne govorim imena ali to se zna. Uglavnom ceo sistem i vrh političkog sistema je to omogućio" kaže Branislav Gulan.

Poljoprivrednici najavljuju da će nastaviti sa udruživanjem kako bi se izborili za ravnopravan položaj na tržištu i pravednu preraspodelu profita kojem svi doprinose. "Zbog toga kažemo da naša himna "Bože pravde" ima značaj jer kaže da nama treba mnogo više pravde u ovoj zemlji. Nadamo se da ćemo od ovog saziva vlasti ili možda nekog drugog imati razumevanja i da ćemo konačno krenuti putem traženja pravde. Kako za male poljoprivrednike tako i za sve male ljude" kaže Jan Husarik.

Jan Husarik kaže da poljoprivredni proizvođači neće odustati od svoje borbe sve dok se ne promeni nepisano pravilo domaćeg agrara - radi da bi drugi zaradio.