Vanredni samit EU: 17 tačaka kao korak do rešenja

Bild 1 vergrößern +

Na kasno sinoć održanoj konferenciji za štampu su rezultate skupa saopštili predsednik Evropske komisije Jean-Claude Juncker, savezna kancelarka Angela Merkel i šef Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice Antonio Guiterres, koji su uprkos teške situacije više pita naglasili obavezu da EU postigne humano rešenje. Kako je Juncker rekao, „ne može da bude da u Evropi 2015. Ljudi budu prepušteni samima sebi, da spavaju po poljima i po ledenom vremenu prelaze reke gazeći vodu do struka“.

Na „Balkanskoj ruti” 100.000 mesta za izbeglice

Odluke donete na samitu ne rešavaju ukupan problem, ali je to doprinos razumnom postupanju sa ovim problemom, ali ne samo tome, već je reč i o “obavezi da se sa izbeglicama postupa humano i u skladu sa Ženevskom konvencijom o izbeglicama”. Kako je i kancelarka rekla, sinoć usvojene mere predvidjaju ne samo znatno ubrzavanje procedure proterivanja onih koji nemaju pravo na azil i bolju saradnju sa Turskom preko koje dolazi provladjujući broj izbeglica, već i aktivniju saradnju sa zemljama kao što su Avganistan, Pakistan ili Bangladeš i vraćanje izbeglica i u te azijske države.

Po sinoćnjem dogovoru bi trebalo da države duž „balkanske rute“ u roku od 24 časa uspostave kontrolne punktove za razmenu informacija o izbegličkim tokovima i saradnju neposredno sa Evropskom komisijom. Sinoćni dogovor predvidja da se duž tzv.Balkanske rute ustanovi 100.000 mesta za prihvat izbeglica da bi se lakše prebrodila dolazeća zima. Sa finansijskom potporom EU i UNHCR Grčka treba da otvori 50.000 mesta, ostala treba da nastanu duž Balkan-rute i da služe pre svega kao mesto “predaha” za izbeglice, koji ionako u tim zemljama ne žele da ostanu. Gde bi to bilo, treba tek da bude odredjeno. Ono što je najvažnije, formulisao je ssef Evropske komisije, jeste da je “jedini način da se uspostavi red jeste da se zaustavi nekontrolisani priliv ljudi”: “Politika prosledhivanja ljudi od jedne do druge susedne države mora prestati”, kako je rekao Junker i u neki ruku i izbeglicama uputio poruku rekavši da “ljudi moraju da budu registrovani, ako nema registracije, nema ni prava.”

Frontex da pomogne Sloveniji i Hrvatskoj

Najopterećenijim zemljama će se odmah izaći u susret – u tom smislu će Slovenija, čiji je premijer Cerar juče ocenio da EU preti raspad ako ne reši izbegličku krizu, u roku od nedelju dana dobiti pomoć 400 graničara Frontexa iz drugih zemalja. Takodje bi trebalo da bude ojačan Frontex na bugarsko-turskoj, kao i na granici Grčke prema Makedoniji i Albaniji. Već danas je za Hrvatsku koju je sinoć zastupao premijer Zoran MIlanović, aktiviran Mehanizam za civilnu zaštitu EU, navodi se u današnjem saopštenju Komisije, kojim treba da se obezbedi materijalna podrška za savladavanje velikog izbeglica koje prolaze kroz ovu zemlju. Frontex bi Hrvatsku trebalo da potpomogne u registraciji izbeglica na hrvatsko-srpskoj granici, o čemu premijer Milanović kaže: “Od interesa i značaja za nas je da bi na granicu Hrvatske i Srbije trebao doći Frontex, dakle Evropska vanjska straža što bi u teoriji trebalo usporiti protok i ulazak ljudi radi malo rigoroznije procedure”

Takodje će ubuduće Europol i Interpol biti aktivnijij na Zapadnom Balkanu. Istovremeno će biti uspostavljena još tešnja saradnja sa UNHCR-om, da bi se na licu mesta pružala bolja zaštita izbeglicama. Da bi se ubrzalo otvaranje planiranih kapaciteta za smeštaj izbeglica biće ojačana saradnja sa Evropskom investicionom bankom i sličnim institucijama. Niz odluka i zadataka očito treba za pojedine zemlje duž “balkanske rute” tek da bude jasnije formulisan, pokazuje i izjava srpskog premijera Vučića: “Ja sam zahtevao da mi čujemo koja su to rešenja na kojima se insistira rekavši da će Srbija da se ponaša u skladu sa evropskim vrednostima i da će Srbija ta rešenja da ispuni, mislim da sam kakva je ideja, ali konkretan zadatak nismo čuli”.

Merkel: Evropa na ispitu

Evropska komisija je zadužena da koordinira ispunjavanje juče dogovorenog i to u saradnji sa funkcionerima za vezu pojedinih zemalja učesnica vanrednog samita. Po navodima iz više delegacija, jučerašnja debata proticala je povremeno u užarenoj atmosferi, prebacivanju krivice i odgovornosti. Deo toga ilustruje i izjava madjarskog premijera Viktora Orbana koji je novinarima žovijalno saopštio da njegova zemlja nije na izbegličkoj rutu, a da je on samo posmatrač. No, na težinu problema na kraju skupa je iznova podsetila Angela Merkel, rekavši da ne samo da „na jednom ovakvom ispitu kao sada, Evropa mora da pokaže da je kontinent vrednosti i solidarnosti“, već i naglasila da je sinoćnji samit korak ka tome da se ovaj ispit položi i to zajedno sa zemljama kandidatima za ulazak u EU.