Bitka oko gasa : Premijer Srbije Aleksandar Vučić u poseti SAD

Bild 1 vergrößern +

Premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovara sa predstavnicima kompanije Dženeral elektrik (General Electric)

Izjava srpskog premijera Aleksandra Vučića uoči posete Vašingtonu da će se Srbija priključiti projektu gasovoda kojim će gas iz Azerbejdžana stizati do Evrope i koji ima podršku SAD i EU protumačena je ne samo kao način da se obezbedi snabdevanje gasom već i kao zaokret u spoljnoj politici, odnosno okretanje Srbije Americi i udaljavanje od Moskve. Posle odustajanja od planova za izgradnju gasovoda Južni tok, Srbija se našla pred dilemom kako da obezbedi snabdevanje gasom i da li da se opredeli za ruski projekat Turski tok ili za projekat koji ima američku podršku i predviđa izgradnju gasovoda kojim bi se do Evrope dopremao gas iz Azerbejdžana.

Kao i mnoge zemlje u okruženju, Srbija je načelno pokazala interesovanje za projekat Turski tok koji je kao alternativu ponudila Rusija, ali je saopšteno da razmišlja i o drugim izvorma za snabdevanje gasom. Jedan od njih je Transjadranski gasovod TAP koji ima podršku SAD i EU, pa je činjenica da je srpski premijer Aleksandar Vučić najavio da je Srbija spremna da mu se priključi samo nekoliko dana pred posetu Vašingtonu protumačena kao okretanje Srbije Americi i udaljavanje od Moskve. Vučić je međutim objasnio da nije reč o okretanju leđa Moskvi, već o potrebi da se obezbede izvori snabdevanja gasom jer će 2019. Srbija ostati bez gasa koji preko Ukrajine dobija iz Rusije. "Naravno da smo za diversifikaciju (izvora) gasa, naš osnovni posao je da obezbedimo energetsku bezbednost i efikasnost, zato i razgovaramo sa svima…"To je želja svakog predsednika vlade i posao svakog predsednika vlade je da obezbedi energetsku efikasnost", rekao je Vučić.

Snabdevanje gasom, ali i odnosi sa Rusijom svakako će biti važne teme tokom Vučićevih razgovora u Vašingtonu od kojih srpski premijer očekuje podstrek za što brže otvaranje prvih poglavlja u pegovorima o članstvu sa EU. Pored razgovora o jačanju saradnje i mogućnostima za veća američka ulaganja, na stolu će svakako naći i neprijatna pitanja kao što su očekivanja Vašingtona da Srbija konačno reši slučajeve ubistva braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla tokom NATO bombardovanja i paljenja američke ambasade u Beogradu tokom nereda zbog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008, kao i poštovanje ljudskih prava koje po oceni Hjuman rajts voča u Srbiji “napreduje brzinom puža”.