Ministri unutrašnjih poslova EU u Briselu: Traži se rešenje za izbegličku krizu

Bild 1 vergrößern +

Poruke samitu u Briselu: Građani Berlina protestuju protiv nameravanog ograničavanja prava na azil

Najmoćniji zagovornici kvote, koju je prošle nedelje u govoru u Evropskom parlamentu predložio šef Evropske komisije Jean-Claude Juncker su Francuska i Nemačka. Protivile su joj se, pre svega, zemlje nekadašnjeg socijalističkog istoka Evrope – Madjarska, Češka, Slovačka i nešto manje Poljska. Da li je ipak došlo do saglasnosti? Samit u Briselu pratila je za Radio Forum Snežana Bogavac s kojom Radio Forum najpre razgovara o problematici kvota.

Radio Forum: Kako bi trebalo da izgleda raspodela izbeglica po zemljama?

-U Grčku, Italiju i Madjarsku je od početka ove godine došlo pola miliona izbeglica. Prema Junckerovom predlogu u druge zemlje bi u naredne dve godine trebalo da se razmesti 15.600 izbeglica iz Italije, 50.400 iz Grčke i 54.000 iz Madjarske. Raspodela bi se odvijala prema ključu u kojem sa 40 odsto odlučuje broj stanovnika, sa 40 odsto ekonomska snaga pojedine zemlje, stopa nezaposlenosti i do sada prihvaćeni azilanti sa po 10 odsto. Nemačka bi po tom ključu trebalo da primi oko 32.000 izbeglica.

To je dakle kvota za tih 120.000 izbeglica, ali Evropska komisija želi da se na isti način rešavaju i eventualne buduće izbegličke krize, odnosno da se po istom ključu i kasnije raspodeljuju azilanti po zemljama.

O prijemu daljih 40.000 već su se članice EU sporazumele letos, ali kako je reč o prijemu izbeglica na dobrovoljnoj bazi, svi još nisu smešteni po zemljama. To bi trebalo da bude rešeno , ali za oko 8.000 ljudi nema nikakvog rešenja.

Radio Forum: Šta će se dogoditi posle današnjeg samita?

-Formalna odluka trebalo bi da bude doneta na samitu šefova država ili vlada 8. i 9.oktobra . Svoje mišljenje pre toga trebalo bi da daju i poslanici Evropskog parlementa. U medjuvremenu, kako se navodi i u samom nacrtu odluke, trebalo bi da se pojedine odredbe formulišu dovoljno fleksibilno da bi bile prihvatljive za sve zemlje članice.

U audio-prilogu takođe saznajete da li je na samitu u Briselu posebno bilo reči i o ljudima iz država Zapadnog Balkana koji takodje u ogromnom broju traže azil u zemljama EU, kao i da li je danas bilo pomaka, odnosno da li su donete i neke konkretne odluke.