Evropski parlamet o izbegličkoj krizi: I u Evropi je svako jednom bio izbeglica

Bild 1 vergrößern +

Deo poslanika u Evropskom parlamentu traži solidarnost svih država Unije prema izbeglicama

Šef Evropske komisije je u parlamentu oštro kritikovao postupke pojedinih zemalja u izbegličkoj krizi. Pred države članice Juncker je postavio zahteve koji bi trebali već tokom naredne sedmice da budu pretočeni u konkretne odluke Saveta ministara, ali i najavio kazne za njihovo nesprovodjenje.

Apel da se pokaže više solidarnosti

Više od 500.000 izbeglica došlo je od početka godine u zemlje EU. Ta brojka, rekao je Juncker, „kod nekih izaziva strah, ali nije vreme za strahove“. Jer, izbeglička kriza je pre svega „pitanje čovečnosti i ljudskog dostojanstva i za Evropu još i pitanje istorijske pravde“: „Mi Evropljani ne smemo zaboraviti da je Evropa kontinent na kojem je tokom istorije skoro svako jednom bio i izbeglica. Našu zajedničku istoriju obeležilo je na milione Evropljana koiji su morali da beže od političkih i verskih progona, zbog rata, diktature i ugnjetavanja“.

Podsetio je na talase izbeglica – od Hugenota iz Francuske u 17. veku preko Jevreja, Sinta i Roma koji su bežali od nacista i disidenata iz bivših komunističkih režima do „stotina hiljada ljudi koji su zbog jugoslovenskih ratova morali da napuste zavičaj“.

Najavljen niz hitnih mera

Juncker nije ostao samo na istorijskim poredjenjima i apelima da se pokaže više solidarnosti. Najavio je konkretne mere Komisije. Prvo, trebalo bi da usledi razmeštaj 120.000 ljudi iz Grčke, Madjarske i Italije, u koje trenutno dolazi najviše izbeglica, u druge zemlje EU. Po hitnom postupku trebalo bi da bude rasporedjeno najpre 40.000 izbeglica, pre svega iz Sirije, Libije i Eritreje. Nakon toga bi trebalo da bude utvrdjen i trajni sistem relokacije izbeglica unutar EU.

Takodje bi trebalo da bude usvojena zajednička EU-lista „sigurnih zemalja porekla“ na koju bi došle Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Makedonija, Srbija i Turska. Juncker, koji očekuje da će mere već u ponedeljak usvojiti Savet ministara unutrašnjih poslova EU, rekao je da je „svestan da lista samo može da olakša postupke po zahtevima za azil“: „Njome ne može da se oduzme temeljno pravo na azil za ljude iz Albanije, BiH, bivše jugoslovenske republike Makedonije, Kosova, Crne Gore, Srbije i Turske. Lista samo nacionalnim vlastima omogućava da se koncentrišu na one izbeglice za koje je bitno verovatnije da će azil i dobiti, posebno na one iz Sirije i u trenutnoj situaciji to je nužno“.

Zajednička EU-lista sigurnih zemalja

U saopštenju Komisije izdatom nakon Junckerovog govora se ukazuje da 12 zemalja već ima ovakvu listu. Navodi se i da je izuzev tražilaca azila iz Turske, od kojih skoro četvrtina i dobije pravo da ostane u zemljama EU, za azilante iz ostalih država kvota odobravanja azila minimalna - 0,9 odsto za ljude iz Makedonije, 1,8 odsto za Srbiju, tri za Crnu Goru, 6,3 za Kosovo i 7,8 odsto za tražioce azila iz Albanije.

Istovremeno Komisija želi da razradi i Akcioni plan EU za povratak izbeglica, kao i da odvoji 1,8 milijardi evra za poseban fond iz kojeg bi se podsticala stabilnost u zemljama Afrike i prevazili razlozi za izbeglištvo. Onima koji sadašnju izbegličku krizu koriste da bi ponovili stare zahteve za uvodjenjem kontrola na unutrašnjim granicama EU, Juncker je jasno odgovorio: „Sistem zasnovan na Šengenskom sporazumu neće biti ukinut“. Već narednih dana, najavio je šef Komisije, biće pokrenuto više postupaka protiv zemalja EU zbog povreda evropskog zakonodavstva o azilu: „U Evropi imamo zajedničke stnadarde za prijem izbeglica. Ali ti standardi moraju u punoj meri i da se sprovode, a to trenutno očigledno nije slučaj”.

Migracija mora biti legalizovana

U borbi protiv “šlepera” EU je, ukazao je i Juncker, na dobrom putu do uspeha. U junu odlukom Saveta EU osnovana misija EUNAVFOR MED koja sada ima zadatak da presreće brodove i spašava izbeglice na otvorenom moru izmedju Italije i Libije, od oktobra će imati širi mandat. Sedam EU-brodova će čamce sa izbeglicama konfiskovati i bolje pretresati u potrazi za šleperima, kojima ovako treba da se oteža i onemogući posao. Mornarica Bundeswehra učestvovaće u ovoj misiji, u kojoj vojnici ako je nužno imaju pravo i da upotrebe oružje, samo ako je odobri Bundestag. Za opoziciju je ovo sporno, Zeleni i Levica ukazuju da će šleperi tako izbeglice prebacivati u Evropu još opasnijim putevima i uzimati im još više novca. Glasanje u Bundestagu je početkom oktobra.

No i šef Komisije Juncker je danas u svom govoru i parlamentu rekao da se ovim ionako samo „leče simptomi“, dok odlučujući korak treba da bude nešto drugo - „migracija mora biti legalizovana, mi moramo legalizovati puteve ka Evropi“. Zato će, kako je najavio, Evropska komisija već početkom 2016 predložiti “dobro koncipiran sistem legalnog useljavanja”. U naredne dve godine, upozorio je danas director Amnesty Internationala za Evropu i Centralnu Aziju John Dalhuisen, biće širom sveta skoro 1,4 miliona novih izbeglica, najmanje 300.000 njih doći će u Evropu.