Građevinska politika Nemačke: Premalo stanova u velikim gradovima, previše u malim

Bild 1 vergrößern +

Prošle godine u Nemačkoj je sagrađeno oko 245 hiljada stanova, od toga 66 hiljada u gradovima sa više od sto hiljada stanovnika. Međutim, kako se procenjuje tamo je trebalo sagraditi najmanje 102 hiljade stanova. S druge strane, prema istraživanju instituta suviše je stanova u nekim manje naseljenim regionima kao što su Ajfel, Švarcvald ili delovi istočne Nemačke. Glavni razlog što se tamo više gradi jeste nastojanje tih komuna da privuku nove firme i stanovnike i zato nude povoljnije uslove za stanogradnju.

Ekonomisti iz Instituta nemačke privrede tražili su, zapravo, odgovor na pitanje koliko je ubuduće potrebno stanova u pojedinim delovima zemlje, imajući, pre svega, u vidu period između 2015. i 2020. godine. Utvrdili su da se manje gradi nego što je potrebno – procenjuje se da bi do 2020. godišnje trebalo graditi 266 hiljada stanova, što je deset odsto više nego što je sagrađeno prošle godine. Taj nedostatak stanova plaćaju oni koji traže stan – zbog nedovoljnog broja stanova u velikim gradovima stanarine su sve veće.

Malo je velikih gradova u kojima su potrebe i izgradnja u skladu – na primer u Diseldorfu, Bremenu, Esenu i Dortmundu. Situacija je posebno teška u Berlinu, Minhenu, Kelnu, Hamburgu i Frankfurtu na Majni. Samo u Berlinu neophodno je u sledećih pet godina graditi 20 hiljada novih stanova – trenutno se gradi manje od devet hiljada.

S druge strane, u mnogim regionima u unutrašnjosti često se gradi suviše i mimo potreba. Razlog je što su komune velikodušne prilikom dodele građevinskog zemljišta kako bi privukle nove firme i nove stanovnike. Mnogi u toj situaciji radije zidaju nove kuće, nego da se useljavaju u stare koje ostaju prazne. Istraživači smatraju da bi trebalo naći način da se ljudi podstaknu da se sele u te regione – u protivnom preti opasnost od daljeg rasta cena u velikim gradovima i još više praznih stanova i kuća u unutrašnjosti.

U poslednje vreme pojavio se novi problem – zbog sve većeg broja izbeglica, prema nekim procenama ove godine moglo bi ih stići i 750 hiljada, raste pritisak da se i za njih obezbede stanovi. Federacija je do sada za izgradnju socijalnih stanova saveznim zemljama odobravala pola milijarde evra godišnje, ali taj novac nije uvek trošen za ono za šta je bio namenjen.

To mišljenje dele i u Udruženju nemačkih gradova i komuna i njegov predsednik Gerd Landsberg kaže: “Mislim da je ispravan zahtev da savezne zemlje taj novac troše samo za izgradnju socijalnih stanova. Pravno one na to nisu obavezne, ali se izgradnja socijalnih stanova mora podstaći.”

Zapravo, u manje razvijenim komunama taj novac često se koristi i za popunjavanje manjka u budžetima, a u velikim gradovima je nedovoljan. Gradonačelnik Berlina Mihael Miler tako kaže: „Novac koji dobijamo ulažemo u izgradnju socijalnih stanova, to moramo da činimo, jer smo veliki grad u kome broj stanovnika i dalje raste. Sada se pojavljuje i problem izbeglica i podrazumeva se da ako želimo da obezbedimo smeštaj za ljude onda i federacija mora da uloži dodatne napore i potrebno nam je više novca.“

A u gradovima u kojima su stanarine veoma visoke, kao što je Minhen, strahuju da će sada izbeglice biti konkurencija starosedeocima u potrazi za socijalnim stanovima. Bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman tako kaže: „Izbeglicama koje mogu da ostanu u zemlji potrebni su i normalni stanovi, oni ne mogu trajno da ostanu u prihvatilištima.”

Veća izgradnja stanova bila bi od koristi i za njih – ali to je srednjoročni projekt – oni koji sada stižu, od toga nemaju još ništa.