Muzičar Vasil Hadžimanov: “Živim svoj san”

---

Bild 1 vergrößern +

Vasil Hadžimanov - Uspešni muzičar se školovao u Beogradu i Bostonu

''Zaista sam uspeo da praktično nijedanput ne budem u situaciji da radim nešto što ne želim – da sviram ili komponujem nešto što me apsolutno ne interesuje, da radim samo iz finansijskih razloga – tako da je to jedno bogatstvo. Mislim da malo ljudi može da se pohvali time.'' -zadovoljno konstatuje srdačan i spontan četrdesetdvogodišnji Vasil Hadžimanov dok pre početka probe ćaskamo u stanu njegovog prijatelja u centru Beograda. On ističe da je klavir počeo da svira u svojoj petoj godini kada su ga upisali u beogradsku muzičku školu ''Mokranjac'', ali da je presudan momenat za njegovo bavljenje muzikom bio onaj u kome je kao četrnaestogodišnjak otkrio džez kao alternativu muzici kojoj su ga učili u muzičkoj školi: ''Zašto alternativu? Zato što klasična muzika ima zacrtana pravila od kojih se ne odstupa i to mi je već smetalo u toj nekoj najranijoj dobi gde sam onda otkrio muziku u kojoj je fokus na toj improvizaciji, na toj slobodi, na kreativnosti – gde ti imaš neke određene stvari koje su uvežbane a onda imaš ogroman prostor da na licu mesta komponuješ i na licu mesta kreiraš kako ti dođe.''

---

Takođe, za Vasila je u celoj priči bitna i posebnost svakog nastupa. Svaki koncert je drugačiji: ''Koliko god da je redosled pesama isti, da su pesme iste – ti možeš da imaš sedam koncerata za redom – svaki će biti potpuno drugačiji i to je ono što mene strašno zabavlja i zbog čega sam se konačno zaljubio u muziku na pravi način.''

Džez obojen zvukom Balkana

Posle završene srednje muzičke škole postao je stipendista čuvenog ''Berkli koledža za muziku'' (Berkley College of Music) u Bostonu na kome je i diplomirao 1995. godine. S obzirom da to nije, kako kaže, klasična džez akademija, uz časove klavira i džeza imao je i časove muzičke produkcije, filmske muzike, sintiisajzera... Osim što je stekao dragoceno znanje, tu je napisao i prve kompozicije po kojima je kasnije postao poznat. U njima kombinuje na specifičan način različite zapadne, moderne muzičke stilove među kojima dominira džez i balkanske tradicionalne, folk ritmove: ''Prvo krene da te drma nostalgija, s druge strane nađeš se u školi u kojoj zaista postoji ogroman broj jako talentovanih muzičara pa samim tim je konkurencija ogromna i onda prirodno ili instiktivno kreneš da tražiš taj neki svoj koren, neki svoj zvuk. A logično je da taj zvuk potiče iz krajeva iz kojih ti dolaziš.''

Koketiranje sa balkanskom muzikom u tom džez fjužn (jazz fusion) modernom svetu - njemu, Marku Đorđeviću, bubnjaru i kompozitoru i Bati Andonovu, gitaristi i kompozitoru, donelo je uspeh. Naime njih trojica su osnovali i činili grupu ''Sveti'' koja je nastupala u Bostonu i Njujorku: ''Reakcije na naše muziciranje u Bostonu i Njujorku su bile sjajne jer ipak je tu jaka struja džeza i svih ostalih pravaca sa kojima smo se igrali gde se inkorporira ta balkanska nota – samim tim to im je egzotično, interesantno ali u odnosu na ovo drugo što ipak razumeju i znaju nije toliko iznenađujuće i toliko surovo novo.''

''Vasil Hadžimanov Band'' doživeo ovacije

I pored toga što je u Americi sve tako lepo krenulo Vasil je odlučio da se vrati u Beograd. ''Jednostavno nisam se osećao dobro u Americi, ne zato što imam nešto protiv Amerikanaca i Amerike nego imaš taj neki unutrašnji osećaj koji valjda treba da slušaš i ja sam ga poslušao i nikad se nisam pokajao bez obzira na teške uslove u kojima mi ovde stvaramo i radimo.''

Te 1997. godine u Beogradu je osnovao ''Vasil Hadžimanov Band'' i nastavio ono što je počeo u Americi – da svira i komponuje muziku koju najviše voli. Za proteklih 18 godina nastupali su širom Evrope ali i u Japanu na velikoj svetskoj izložbi ''Expo 2005'' i to u sali koja je brojala 3000 ljudi. Svuda su reakcije bile fenomenalne: ''To su ovacije, aplauzi, pohvale sa svih strana. Mislim da je ta muzika koju mi sviramo komunikativna, da ima neku svoju jaku energiju i poruku koju šalje, koju svi shvate i prime i nasmejani odu sa koncerta i zadovoljni.''

Vasil objašnjava da mu zvuk Balkana nije prioritet ali da je dobrodošao kada se javi spontano. Upravo to se dogodilo u jednoj od njegovih najpopularnijih kompozicija koju izvode. Zove se ''Ohrid'': ''Kad sedneš i kreneš nešto preterano da razmišljaš i da se trudiš, kombinuješ - u 90% slučajeva ode u nekom pogrešnom smeru. Kad jednostavno pustiš da nešto nestvarno, neobjašnjivo prođe kroz tebe a ti si samo neki provodnik onda je to najčistije, najiskrenije. Ohrid je upravo to.''

Opstanak džez scene na prostoru eks-Jugoslavije

Iako je bilo očigledno da''Vasil Hadžimanov Band''postiže uspehe ne samo van granica zemlje nego i van granica Evrope nikakvu finansijsku pomoć od države nisu dobili. Vasil je time razočaran: ''Zaista, ja ne mogu da kažem da smo imali ikakvu pomoć od vlasti od kada sam ja ovde i da je neko prepoznao – Ej, ovi ljudi su talentovani, treba im možda pružiti ruku, obezbediti putne troškove. Nije bitno koja je vlast bila u pitanju i koja partija – svi imaju isti sindrom tretiranja kulture kao nečeg neprofitabilnog i samim tim se ne upuštaju ni u kakve rabote oko iste.''

U takvoj situaciji ''Vasil Hadžimanov Band'' je i jedan od retkih koji se bavi džez muzikom, a putuje i nastupa na prostoru eks-Jugoslavije. Naš sagovornik misli da je tragično to što fantastični, talentovani džez muzičari koji postoje u svakoj od bivših jugoslovenskih republika nastupaju isključivo u svojoj državi i što se sve svodi na njihov entuzijazam i entuzijazam onih koji organizuju džez festivale: ''Svi ti ljudi koji se bave tom muzikom u celom regionu su praktično male komunice koje nekako opstaju ali pitanje je koliko dugo će opstati i zato je krucijalno da se što pre barem taj region spoji.'' On to gleda i iz perspektive svojih roditelja – Zafira Hadžimanova i Senke Veletanlić, slavnih umetnika koji su radili upravo u toj Jugoslaviji: ''Svoju turneju kada naprave od Vardara pa do Triglava – to već nešto znači, to je već neka publika, uostalom i neka zarada. Ako bismo barem to uspeli, da barem taj region krene da funkcioniše mislim da bi to užasno mnogo značilo za muziku svih tih država.''

Novi album - u januaru 2016.

S obzirom na teške okolnosti Vasil je izuzetno zadovoljan što je ''Vasil Hadžimanov Band'' od 2001. godine do sada izdao pet albuma koji su doživeli veliki uspeh i što je prošle godine snimio i šesti. Taj šesti je snimljen uživo na pet različitih koncerata u Srbiji a ima i nešto specijalno: ''Specijalna stvar je specijalni gost a to je Dejvid Bini(David Binney),veliko ime u svetu modernog džeza, saksofonista koji je poznat i kao instrumentalista i kao kompozitor. Sa njim sam radio u Njujorku i eto stekli su se uslovi zahvaljujući ''Beogradskom džez festivalu'' da i njega dovedemo u Srbiju i da nam on bude gost na najnovijem albumu.''

Album će u januaru sledeće godine izdati američka izdavačka kuća ''MoonJun Records'' koja se nalazi u Njujorku i koja je specijalizovana upravo za vrstu muzike po kojoj je ''Vasil Hadžimanov Band'' prepoznatljiv – fuziju džeza sa drugim muzičkim stilovima. S obzirom da je reč o izdavačkoj kući čija izdanja prate i slušaju ljudi širom sveta Vasil kaže da izgleda kao da im se sreća osmehnula ali on ipak misli da će pre biti da su se ogroman trud i posvećenost konačno isplatili i nada se da će broj onih koji će čuti i zavoleti njihovu muziku uskoro značajno porasti.

Inače, sva izdanja ''Vasil Hadžimanov Band''-a i Vasilova muzika proglašeni su u Srbiji za umetnička dela značajna za kulturu ove zemlje.