Mira Marković: Žena koja je gradila Hamburg

Bild 1 vergrößern +

Mira Marković

Sa diplomom beogradskog Arhitektonskog fakulteta u džepu krenula je za Hamburg "na kratko" – i ostala ceo život. Projektovala je i izgradila skoro "pola Hamburga", a i prvi berlinski "Funkaustellung" – nosi njen pečat. 15 godina je u Berlinu bila zadužena za gradnju televiziskih studija ZDFa; bila je predsednica "Saveza hamburških arhitekata", a od pre nekoliko godina je i počasni člana Nemačkog arhitektonskog saveza (Bund der deutschen Architekten). U njenom životu je stalno prisutan njen kolega sa studija, suprug i partner – Saša Ronaj. Mira Marković i danas vodi veliki arhitektonski biro, iako je već odavno zaradila penziju. Kao i puno njih, seća se tačno dana kada je otišla za Nemačku.

Hamburg na severnom polu

Smeje se kad govori o datumu svog dolaska u Nemačku: "Da, da, to je bio 13. oktobar 1965. godine. Voz je putovao 28 sati i ja sam sa jednim koferom stigla u Hamburg, koji je bio mnogo daleko od mog rodnog Vršca", kaže arhitekta Mira Marković. Pre polaska se informisala o Hamburgu, iako su je svi odgovarali da tamo ode: "Rekli su, nemoj to da gledaš, Hamurg je santimetar od Severnog pola udaljen, to je mnogo daleko! A ja vidim Hamburg ima Akademiju umetnosti, na kojoj može i aritektura da se studira. Pa sam mislila, sad ću ja za Hamburg, jedan semestar na Akademiji, pa ću onda za Pariz."

Pariz je oduvek bio pojam za beogradske arhitekte, a Mira je govorila francuski – a ne nemački. Ali, život je pošao drugim smerom, Mira je, zajedno sa svojim kolegom i mužem ravnu Vojvodinu zamenila za ravni nemački sever. Kockice su se složile bez nekog velikog Mirinog truda. Upisala je dodatne studije na Akademiji u Hamburgu, a da bi studirala – i radila je. I to baš u jednom elitnom hamburškom arhitektonskom birou: "Ja sam ušla na velika vrata. Radila sam, pošto mi je trebalo para, i to u onda najpoznatijem birou u Hamburgu. To je jedna stara hamburška porodica i oni su mene upoznavali sa elitnim krugovima." I danas se spominje priča iz tog doba, kako je Mira, levičarka po ubedjenju, stanovala u najotmenijem delu Hamurga, Othmarschenu....

Retke u profesiji: žene-arhitekte

Na poslu, Mira je susretala samo – muškarce. Tada, 1965.godine, u Hamburgu je radila samo jedna žena – arhitekta. Oni su mene stalno pitali, bila sam vrlo mladolika, pa šta ste vi završili? Jeste li vi crtačica? Pa nisam, ja sam arhitekta. I onda sam morala da kažem, ja sam "Diplom-Ingeneur-Architektin".

Mira uveliko radi i projektuje, a pre svega puno uči od svojih hamburških kolega. U medjuvremenu govori nemački, radi i svoje projekte, dobija status slobodnog arhitekte. Vreme je za novi korak. Prati je Saša Ronaj, kolega i suprug, koji radi u jednom drugom arhitektonskom birou. Več posle pet godina Hamburga, Mira Marković uz pomoć Saše otvara svoj arhitektonski biro. Radi danonoćno, učestvuje na konkursima, dobija poslove, biro se razvija.

Projekt "Funkausstellung" i gradnja televiziskih studija za ZDF u Berlinu

Dolazi godina 1971. Mira ima 35 godina. Na konkursu pobedjuje, dobija posao i gradi prostorije u kojima se održava čuveni berlinski "Funkausstellung": "To je bilo jedno staro sajmište iz 30-ih godina. Oni su izgradili ogromne hale koje su bile 12 metara visoke, a imale po 9.000 kvadratnih metara. To sam ja gradila još 15 godina, svake druge godine. Nisam više mogla ni da gledam, ni režisere, ni televiziju, ni to gradjenje, ni rušenje..."

"Funkausstellung" se za svaku novu izložbu gradio ispočetka, a svaka nova izložba je prevazilazila onu predjašnju. Tada je nastao i prvi "Sport-Studio" ZDFa: "Postoji u tom okviru sajmišta jedan "Sommergarten". To je jedan oval, kao neki ogroman stadion, ZDF je to rezervisao i tu smo mi napravili, usred tog cveća "Sportstudio". Tu se snimala emisija, svakog dana je bilo dve-tri hiljade ljudi koji su to gledali."

"Mali" i "veliki" Marko i predivni ljudi

Idu dani. I arhitektoski biro "Mira Marković, Saša Ronaj i partneri" u medjuvremenu spada u elitne hamburške biroe. Kolege predlažu Miru Marković za predsednicu "Saveza hamburških arhitekata": "Meni je bilo čini mi se četrdeset godina ili tako nešto, a ja sam bila jedina žena predsednik....sede tako 25 muškaraca i ja... što meni nije bilo ništa novo, to je bio princip mog života u Hamburgu..."

Na čelu Saveza arhitekata Mira se bavila i politikom, bila delegat u Bundesratu i saodlučivala o urbanizmu Hamburga. Da li je tačno da je izgradila "pola Hamburga"? Mira se vragolasto smeje: "Ne, pola Hamburga sugurno ne, ali dosta. Ne, ni četvrt Hamburga nisam izgradila, pa Hamburg je veliki! Ali ja i kolege iz mog biroa smo zaista dosta gradili u Hamburgu".

Gradjevine iz pera Mire Marković nose pečat moderne, vizionarske arhitekture, koja se i pored toga sa lakoćom uklapa u impozantne, klasicističke hamburške gradjevine kasnog 19. veka. Mira je pre kratkog vremena za svoj doprinos urbanizmu Hamburga dobila visoko priznanje. Postala je počasni član Nemačkog arhitektonskog saveza. Kaže, "tako je to, kad ostariš, onda se takve stvari dogadjaju"....

Život Mire Marković i dalje se odvija u Hamburgu. Vodi i dalje svoj biro pun mladih ljudi, radi i dalje punom parom, iako je već odavno zaradila penziju. Kaže, "ja ne znam šta bih, kad ne bih radila".