Dan sećanja na žrtve holokausta: "Ako zaboravimo ponovo dopuštamo Auschwitz"

Bild 1 vergrößern +

Danas, na 70-tu godišnjicu oslobađanja logora, u poljskom gradiću Osvjenćimu na svečanoj komemoraciji su prisustvovali šefovi država i vlada i zvaničnici delegacija iz preko 40 zemalja. Uz njih, kao jedini govornici tokom ceremonije i 300 preživelih žrtava logora.

Zbog nacionalsocijalizma i njegovih posledica, obeležavanje Dana sećanja na holokaust ima veliki značaj za Nemačku. Sećanje na holokaust ostaje pitanje svih građana koji žive u Nemačkoj, izjavio je nemački predsednik Joahim Gauk u Bundestagu i poručio da nema nemačkog identeta bez Auschwitza. Gauck je pozvao Nemce da i ubuduće omoguće suživot različitih kultura i religija. “Društvo u kome svi zajedno želimo da živimo može da napreduje samo tamo gde se poštuje dostojanstvo pojedinca i gde živi solidarnost”, kazao je Gauk.

„Buduće genaracije će sigurno tražiti nove forme sećanja na holokaust. Iako holokaust možda više ne čini srž identiteta svih nemačkih građana, jedno i dalje važi: nema nemačkog identiteta bez holokausta. Sećanje na holocaust ostaje pitanje svih građana koji u Nemačkoj žive. Dokle god živim, patiću zbog toga što je nemačka nacija sa svojom toliko uglednom kulturom, bila u stanju da izvrši tako nečuven zločin protiv čovečnosti” - izjavio je nemački predsednik i dodao da se “moralna obaveza ne ispunjava samo kroz sećanje“. Gauk je dodao da svi koji se u Nemačkoj osećaju kod kuće snose odgovornost za to kojim će putem ta zemlja ići. I dok su mnogi ljudi u posleratnim godinama u Nemačkoj odbijali da se sećaju zločina nacističkog režima, Savezna republika Nemačka je tokom vremena „konfrontaciju sa zločinima iz prošlosti uvrstila u ključnu komponentu svoje istorije. I kroz to je postala verodostojan partner za miran i pravičan suživot građana i nacija.“

Pre Gauka govorio je predsednik Bundestaga Norbert Lammert, koji je najpre pozdravio sve prisutne, među kojima je bio Marian Turski, poljski novinar, jevrejskog porekla koji je preživeo holokaust, a danas je predsednik Jevrejskog institita za istoriju u Varšavi. Lamert je posebno istakao dobre odnose sa Izraelom, kao i zasluge bivšeg nemačkog državnog tužioca Frica Bauera, čijom zaslugom su, pored velikog otpora do kraja završena suđenja za zločine u Auschwitzu.

I predsednik Bundestaga Norbert Lammert je takođe istakao da sećanja na zločine nacionalsocijalista i dalje ostaju obaveza. Buduće generacije nisu odgovorne za događaje, ali su odgovorne za odnos prema prošlosti.

Auschwitz ostaje sinonim za „istorijski presedan sa industrijalizovanim genocidom“ i za to šta su sve ljudi u stanju da urade jedni drugima, naglasio je Lamert. On zahteva od mladih generacija da saslušaju sećanja preživelih i time postanu svedoci svedoka, kako bi se sećanje dalje prenosilo: “Preuzeti odgovornost jeste i ostaje pre svega lični cin. Ali to zahtevati, ostaje jedna od centralnih obaveza države. Spomenik žrtvama holokausta koji je pre 10 godina ovde u Berlinu podignut i topografija terora sa dokumentarnim centrom otvorenim pre pet godina u neposrednoj blizini parlamenta i vladinog sedišta, uverljivo pokazuju dvostruku obavezu države: sećanje na žrtve zločina i imenovanje zločinaca i njihovih zlodela.”

Današnjoj komemoraciji u Auschwizu uz predsednike država i vlada 40 zemalja prisustvovali su i predstavnici zemalja regiona. Među njima i hrvatski predsednik Ivo Josipović i preživjeli logoraš, danas slavni producent, dvostruki oskarovac, Branko Lustig. U Poljsku je trebao s njima putovati i Boris Bauer, ali je zbog poodmakle dobi (95) i velikog uzbuđenja morao odustati u poslednji čas. "Iznimno je važno da naša civilizacija više nikad ne dode u situaciju kakva je bila u vrijeme Drugog svjetskog rata, posebice da se više nikada ne ponove strašni momenti kakvi su se odvijali ovdje u Auschwitzu, ali i na drugim mjestima, poput Jasenovca, logora smrti u našoj domovini", kazao je hrvatski predsednik Ivo Josipoviž i podsjetio: "Ako pogledamo što se događa širom Europe, možemo zaključiti da usred ekonomske krize postoji tendencija ka radikalizaciji, a ja se nadam da će naša društva imati snage da se tome odupremo"

Na komemoraciji u Auschwizu bio je i Ministar rada i socijalnih pitanja Srbije Aleksandar Vulin, dok je predsednik Srbije Tomislav Nikolić govoreći na komemoraciji u Beogradu podsetio da je na prostoru bivše Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata stradalo 67 000 Jevreja.

Društvo za ugrožene narode - Odjeljenje za Bosnu i Hercegovinu zatražilo je od Parlamentarne skupštine BiH hitno donošenje zakona o kažnjavanju onih koji poriču, negiraju, tabuiziraju i minimiziraju holokaust i genocid.Odajući počast milionima ubijenih Jevreja, Roma i drugih nevinih žrtava nacističke mržnje, proganjanih i zatvaranih u koncentracione logore širom Evrope, Društvo je podsetilo kako su UN, 50 godina nakon proglašenja Dana sećanja na žrtve holokausta, propustile da u svojoj zaštićenoj enklavi u Srebrenici spreče najteže zločine i masovno ubijanje u srcu Evrope - u Bosni i Hercegovini.