Izbeglice i azilanti u EU: Da li smo se navikli na patnju drugih?

Bild 1 vergrößern +

Čovek stavlja cveće na kovčege imigranata koji su se udavili u pokušaju da stignu do italijanskog ostrva Lampedusa, 11. 02. 2015.

Ova zbivanja još jednom su mnogim komentatorima bila povod da zaključe da je evropska izbeglička i politika azila krahirala. Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja upozorio je u novembru u govoru u Evropskom parlamentu da je „neprihvatljivo da Sredozemlje postene masovna grobnica“. Prošle godine je, po podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice UNHCR 218.000 ljudi od severne Afrike pokušalo da stigne do Evrope, 3.500 njih se utopilo u talasima Sredozemlja. Novembra 2013. kada je blizu italijanskog otoka Lampeduza poginulo 360 izbeglica, evropski političari su šokiranoj javnosti obećali da se tako nešto više ne sme desiti.

Zaštita ljudi ili granica

Od tada je Italija u okviru akcije „Mare Nostrum“ obezbedila da brodovi njene obalske straže patroliraju u mnogo većem radijusu i spasila preko 100.000 izbeglica iz severne Afrike i sa Bliskog istoka. No, akcija je okončana prošlog novembra, jer je više zemalja EU kritikovalo da se njome podstiču izbeglice da hrle u Evropu. Uprkos apelima humanitarnih i organizacija za brigu o izbeglicama započela je nova akcija „Triton“, kojom upravlja Frontex, agencija EU za bezbednost spoljnih granica. Težište nije na spasavanju izbeglica, već na sigurnosti granica EU. „Nama je potrebna snažna akcija pretrage i spašavanja, a ne samo obezbedjivanje granica“, rekao je prošle sedmice šef UNHCR Antonio Guterres. Dodao je da će, ako se „ništa ne dogodi, još umreti mnogo ljudi u pokušaju da stignu u Evropu“. Frontex će, kako su proteklih dana saopštili nemački i evropski zvaničnici, biti znatno više angažovan i na granici Madjarske, koja je članica EU, i Srbije da bi se zaustavio talas ljudi sa Kosova koji traže azil, a koji ide upravo preko ove dve države.

Dablinski postupak propao

Prošle godine je nominalno najviše azilanata došlo u Nemačku i Švedsku – oko polovine ukupnog broja u EU. Proporcionalno broju stanovnika pak, najviše azilanata primili su Švedska, Malta, Holandija i Kipar. Neke zemlje su nezadovoljne jer smatraju da snose mnogo veći teret u prihvatanju azilanata i izbeglica. Sistem poznat kao „Dablinski postupak“ koji čine tri sporazuma, ocenjuju komentatori, ne funkcioniše. On predvidja da izbeglice zahtev za azil podnose u zemlji preko koje su ušli u EU, nezavisno gde su potom išli. Države zato imaju pravo da azilante vraćaju u zemlju preko koje su u EU ušli.

U subotu je savezna kancelarka Angela Merkel u redovnom video podcastu rekla da je posebno dramatična situacija vezana za dolazak izbeglica preko Sredozemlja: „To je najveći broj koji smo ikad doživeli od Drugog svetskog rata. Moramo najpre izbeglicama tamo gde stižu da ponudimo razumne uslove. I drugo da medju zemljama EU uspostavimo fer-odnos“. Pored pravednijeg sistema raspodele izbeglica kancelarka želi i druge mere: „Istovremeno moramo da suzbijamo i uzroke koji izazivaju da ljudi beže iz svojih zemalja. Naravno mi ne možemo da pomognemo svim ljudima čiji su uslovi života gori nego oni u Evropi, ali zato je važno da radimo na uspostavljanju političke stabilnosti“.

Nedostatak legalnih puteva pomaže šlepere

Nemački zahtevi da se ravnopravnije rasporedjuju azilanti unutar EU i odrede kvote u odnosu na broj stanovnika i ekonomsku moć, u drugim članicama ne nailazi na zanimanje. I organizacije za brigu o izbeglicama se protive kvoti. Pro Asyl recimo ukazuje da sistem prinudnog rasporedjivanja ispušta iz vida da izbeglice žele tamo gde su im rodjaci ili zajednica ljudi iz njihovih zemalja. No, ova organizacija kritikuje i da samo nekolicina zemalja EU ima funkcionišući sistem azila, dok su druge države bile i ostale samo tranzitne.

Komentator magazina “Spiegel” piše da je „EU proteklih godina, takodje i na nemačko insitiranje, zatvorila vrata kontinenta i ljude kojima treba zaštita prisilila da idu smrtonosnim putem preko Sredozemlja“. “Sve dok nema legalnih puteva kojima izbeglice mogu da stignu u Evropu, ljudi su upućeni na bande šlepera”, piše “Spiegel”. Koliko god se razlikuju, možda će prošlonedeljna zbivanja, kako ona tragična vezana za stotine izbeglica koji su se utopili u talasima Sredozemlja tako i za talas azilanata sa Kosova podstaknuti nadležne u EU da se iznova posvete ovom problemu i nadju i za članice EU i za izbeglice i azilante bolja rešenja. “Navikli smo se na patnju drugih“ – upozorio je i na početku priloga citiran papa Franja.