70 godina od kraja Drugog svetskog rata: Dan oslobodjenja, 8.maj 2015.

Bild 1 vergrößern +

Predsednik Nemačke Joachim Gauck govori na memorijalnoj ceremoniji povodom 70 godina od okončanja Drugog svetskog rata na Sovjetskom groblju u Lebusu, nemačkom gradu u blizini granice sa Poljskom

Samo na prostoru nekadašnje Jugoslavije, poginulo je 1,7 miliona ljudi, od toga barem 1.200.000 civila. U Nemačko-ruskom muzeju u Karlshorstu na periferiji Berlina može se posetiti sala u kojoj je potpisana - jedna od kapitulacija. Jer, kraj Drugog svetskog rata u zapadnoj Evropi obeležava se 8. maja, u bivšem Sovjetskom Savezu, gde je rat odneo preko 25 miliona života, i nekim drugim zemljama - 9. maja. Genaral Wehrmachta Alfred Jodl potpisao je u Remsu, u sedištu savezničkih snaga u Francuskoj već 7.maja bezuslovnu kapitulaciju koja je na snagu stupila 8.maja. Sovjetski vodja Staljin želeo je po svaku cenu da se to ponovi i na teritoriji koju su oslobodili sovjetski vojnici, te je 9.maja 1945. u Karlshorstu dokument o bezuslovnoj kapitulaciji još jednom potpisao feldmaršal Wilhelm Keitel.

„Nemački narod mora da bude uveren da je doživeo totalni poraz i da ne može da izbegne odgovornost koju je proteklim zbivanjima sam sebi natovario“, navedeno je u jednom od dokumenata Potsdamske konferencije održane u julu 1945. Današnji datum nije zvanično postojao nekoliko decenija posle rata. Suočavanje sa prošlošću bilo je sporo i mučno u SR Nemačkoj koja je posle rata takodje brojala milione žrtava i milione proteranih iz zemalja koje su bili okupirali nacisti. U socijalističkoj Nemačkoj DR, tog suočavanja nije bilo, 9.maj je proglašen praznikom na koji se slavila pobeda sovjetske armije nad nacizmom.

Četiri decenije posle Nirnberških procesa nacističkim ratnim zločincima, 17 godina posle studentskog pokreta koji je, izmedju ostalog, postavio i pitanje odgovornosti generacije roditelja u svetlu nacističke prošlosti, 15 godina pošto se kancelar Willy Brant poklonio žrtvama Varšavskog geta, 8.maja 1985. nemački predsednik Richard von Weizsäcker održao je u Bundestagu znamenit govor u kojem je izmedju ostalog rekao: „8.maj je bio Dan oslobodjenja. On je sve nas oslobodio od sistema nasilne nacionalsocijalističke vladavine koja je prezirala čoveka“.

Tadašnji predsednik države je naglasio doduše da niko neće zaboraviti ni kakve su patnje za mnoge ljude usledile upravo posle tog 8.maja, ali i upozorio: „Mi ne smemo kraj rata da gledamo kao uzrok za izbeglištvo, proterivanje i neslobodu. Uzrok je mnogo više u početku rata, u početku nasilničke vladavine koja je dovela do rata. 8.maj 1945. ne smemo odvajati od 30.januara 1933“.

Tog datuma je na vlast došao Adolf Hitler. Danas se u javnom diskursu ne sreće poimanje 8.maja kao Dana poraza. Oni koji ga još tako vide nalaze se na ekstremno desnom delu političkog spektra. Ispitivanja javnog mnjenja uradjena prošlog meseca povodom 8.maja pokazuju da desetak odsto Nemaca ne doživljava ovaj dan kao Dan oslobodjenja. Preko 90 odsto ljudi smatra da je za medjunarodno delovanje Nemačke i dalje od velikog značaja Drugi svetski rat, polovinu gradjana taj deo nemačke istorije još uvek i emotivno pogadja.

Posle Weizsäckerovog govora, 1986. usledila je „svadja istoričara“, spor o jedistvenosti nacističkih zločina, o tome kako ih treba posmatrati u kontekstu formiranja nemačkog identiteta. Sigurno ne slučajno, danas je na svečanosti u Bundestagu govor održao istoričar Heinrich August Winkler, jedan od onih koji se se u „svadji istoričara“ usprotivili pokušaju da se dimenzije naci-genocida umanjuju uporedjivanjem sa sličnim stradanjima u istoriji.

Dug je i bolan bio proces usvajanja Weizsäckerove procene o značaju 8.maja za Nemačku i njene gradjane. Ali, kako je danas rekao Winkler, „da oni nisu bili spremni da se suoče sa jedinstvenom monstruoznošću holokausta, kako bi Nemačka ikada mogla da bude u stanju da ponovo postane poštovani član zajednice naroda?“. Dodao je da „nemačko suočavanje sa prošlošću nije i nikada neće biti okončano“ i da „odgovornost Nemaca za sopstvenu zemlju znači biti svestan njene celokupne istorije“: „To važi za sve Nemce, bez obzira da li su njhovi preci i pre 1945. živeli u Nemačkoj ili su se tek kasnije doselili. I to važi i za one koji su se odlučilu ili će se tek odlučiti da postanu Nemci.“

No, kao i nekada sa dve kapitulacije, istorija ironično lice pokazuje i posle 70 godina. Rusija je na svečanost povodom 8. odnosno 9.maja pozvala 68 šefova država ili vlada. No, na veliku vojnu paradu, zbog napetosti u odnosima sa Rusijom povodom zbivanja u Ukrajini, zapadni političari, predstavnici zemalja koje su bile saveznici Moskve u borbi protiv nacizma, neće otići. I tako potvrditi da 70. godina posle kraja Drugog svetskog rata sećanje ipak ostaje teška i politikom pritisnuta, ali trajna obaveza i nužnost.