Istraživanje fondacije Bertelsmann: Jača kultura dobrodošlice, sporna korist od useljavanja

Bild 1 vergrößern +

Akcija frizerskog salona Vanity u Berlinu – besplatno friziranje za doseljenike u znak dobrodošlice, 08.03.2015.

U Drezdenu se sinoć, doduše uz neznatno prisustvo medija, na protestu Pegide okupilo više od 6.000 ljudi. Na nekoliko sedmica je, nakon trvenja medju organizatorima demonstracija, utihnulo zanimanje za marševe protivnika islama i „razljućenih gradjana“. Sa krajem zimske sezone ponovo ih je više na ulicama Drezdena.

I proteklih meseci je Pegida-fenomen ostao ograničen pretežno na istok Nemačke. Iako je demonstracija protiv navodne islamizacije društva bilo i u drugim delovima zemlje, uporište Pegide su bili i ostali Drezden, Lajpcig i nekoliko drugih gradova na do pre četvrt veka komunističkom istoku zemlje. Iako se ne bavi ovim protestima, istraživanje fondacije Bertelsmann pod nazivom „Kultura dobrodošlice u Nemačkoj: razvoj i izazovi“ daje i podatke koji mogu biti od koristi i u pokušaju objašnjenja fenomena Pegida.

Useljenici moraju više da se trude

Prosečni rezultati istraživanja su, uporedjeni sa onima od pre dve godine ohrabrujući. Čak 60 odsto gradjana, bitno više nego pre dve godine, smatra da okolina migrante prihvata prijateljski. Dalje, 68 odsto gradjana migrantskog porekla i 73 odsto onih koji ga nemaju smatra da su i nemačkim vlastima useljenici dobrodošli. Ali, na drugoj strani, znatno više gradjana nego ranije, čak 97 procenata kaže da bi migranti morali više da se trude da ostvare dobar suživot sa starosedeocima.

U proteklih godinu-dve su u gradovima širom Nemačke umesto ili bar uz dobro poznate Urede za strance nastali „welcome centri“. Iako su često i predmet šala u satiričnim medijima, ovi centri čiji je cilj da pre svega Nemačkoj nužno potrebnim kvalifikovanim strancima, umesto birokratskog, prirede prijateljski doček, sve češće se i pozitivno ocenjuju. No istraživanje Bertelsmanna pokazuje da gradjani smatraju da za takozvanu „kulturu dobrodošlice“ treba učiniti više. Izmedju dve trećine i tri četvrtine gradjana želi da nadležni uredi više pomažu doseljenicima, da se brže priznaju njihove inostrane kvalifikacije i olakša dobijanje stalnih dozvola boravka. Više od polovine ljudi u Nemačkoj smatra da treba olakšati sticanje nemačkog državljanstva i zakonima bolje suzbijati diskriminaciju doseljenika.

Do 2060. čak 20 miliona ljudi manje

Ali, kada je reč o tome da li i u čemu useljavanje koristi Nemačkoj, stavovi su podeljeni. Korist od dolaska inostranih firmi za veliku većinu je jasna, ali skoro dve trećine gradjana migraciju i migrante povezuje sa problemima u školi i sa opterećenjima za socijalni sistem, te načelno smatra da na relaciji starosedeoci-useljenici postoji potencijal za sukobe. Sve ovo bitno je izraženije na istoku zemlje gde čak tri četvrtine gradjana u migrantima vidi opasnost za izbijanje socijalnih sukoba.

Gradonačelniku istočnonemačkog mestašceta Tröglitz, koji se zalagao za „kulturu dobrodošlice“ i prijem pedesetak izbeglica, i zbog toga se suočio sa protestima neonacista i bio juče praktično prinudjen na ostavku, rezultati istraživanja neće mnogo olakšati život. Ali podaci pokazuju veliku neobaveštenost, posebno na istoku zemlje gde živi srazmerno malo stranaca ali koji će biti posebno teško pogodjen demografskim promenama. Načelno se podcenjuju posledice starenja društva. Više nego svaki četvrti gradjanin veruje da će Nemačka narednih decenija izgubiti samo oko milion stanovnika, svaki peti uveren je da ne preti manjak stručne radne snage. A da je intenzivniji rad na razvoju „kulture dobrodošlice“ nužan, pokazuju pak zvanični podaci Saveznog zavoda za statistiku na koje podseća i istraživanje Bertelsmanna i prema kojima će Nemačka do 2060. izgubiti preko 20 miliona stanovnika.