Useljavanje u Njemačku: Novi zakon o useljavanju – Hoće li biti donet ili ponovo odložen?

Bild 1 vergrößern +

Rasprava o useljeničkom zakonu

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel neće, kako je ranije najavljeno, na predstojećem kongresu kao jedan od zaključaka usvojiti predlog da se u Nemačkoj donese novi Zakon o useljavanju. Magazin „Spiegel“ je sredinom oktobra izvestio, pozivajući se na izvore bliske kancelarki, da CDU sada smatra da „nije reč o hitnoj temi“.

Pogrešna tema u pogrešno vreme

Prvobitno je bilo planirano da se na kongresu predstavi dokument koji bi sadržavao ideje u vezi sa Zakonom o useljavanju. Kako piše „Spiegel“, sada će samo u predlogu predsedništva stranke biti naveden cilj da se jednog dana usvoji ovakav zakon. Još krajem avgusta je šef CDU Severne Rajne-Vestfalije Armin Laschet na ocenu CSU da je, s obzirom na broj izbeglica koji se ove godine očekuju, Zakon o useljavanju „pogrešna tema u pogrešno vreme“ uzvratio da je „upravo suprotno“ i da je „sada Zakon o useljavanju potrebniji nego ikada“. Odlučujuće je, rekao je Laschet, da se „jasno napravi razlika izmedju azila i useljavanja“ i protumačio da „oni koji koji žele da rade u Nemačkoj i kojima se otvori legalan put, neće dolaziti kao izbeglice“.

SPD, kao koalicioni partner, još proletos se u svom pozicionom dokumentu izjasnila za novi zakon o useljavanju koji bi bio zasnovan na sistemu bodova kakav ima recimo Kanada. Zahtev je 20.oktobra u jednom intervjuu ponovio SPD-ministar privrede u Donjoj Saksoniji Olaf Lies tražeći da se uprkos izbegličkoj krizi počne proces donošenja novog zakona o useljavanju, s obzirom da će narednih godina broj stanovnika i broj zaposlenih drastično opadati, što neće ostati bez posledica po očuvanje blagostanja društva. Opozicione stranke, Zeleni i Levica, su još početkom ove godine zatražile od Bundestaga da preduzme poteze ka usvajanju novog, modernog zakona o useljavanju kojim bi se regulisalo useljavanje i ciljno odgovaralo na potrebe nemačkog tržišta rada. Generalni sekretar CDU Peter Tauber i inicijativa CDU2017 podmlatka stranke traže novi zakon o useljavanju.

CSU protiv

Prema navodima analitičara tome je bila sklona i kancelarka Merkel. Protive se, pak, ministar unutrašnjih poslova Thomas de Maizière i šef poslaničke grupe Volker Kauder, i takodje i bavarska CSU. Krajem septembra su političari Liberala (FDP), stranke koja doduše od 2013. nije zastupljena u Bundestagu, ali ima poslanike u sedam saveznih zemalja, protestovali ispred sedišta Saveznog ureda migraciju i izbeglice tražeći da pre svega CSU prestane da se opire Zakonu o useljavanju. Šef FDP za Bavarsku Albert Duin je rekao da „moramo stvoriti bolje legalne mogućnosti za useljavanje, da bi sistem azila pomogao onima kojima je zaista namenjen“. Da podsetimo, Nemačka od 2005. ima zakon o useljavanju, ili tačnije Zakon o usmeravanju i ograničavanju useljavanja i boravku i integraciji gradjana EU i stranaca, kako se tačno zove. No mnogi, kao profesor prava sa Univerziteta u Osnabrücku Thomas Groß, smatraju da je zakon „nepregledan“, da su mnogi propisi „veoma restriktivni“ i u središtu je „kontrola umesto otvaranje“.

Podrška građana

Fondacija Friedrich Ebert je sredinom oktobra objavila uporednu studiju u kojoj se analiziraju useljenički propisi u pet zemalja – Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji i Austriji. Zaključak opsežne studije: univerzalnog recepta nema, ali je „sistem bodova“ zamisliv i ostvariv i u Nemačkoj. No, glavni problem je da se i sa njim mora voditi računa da sistem ostane fleksibilan i to tako da se redovno prilagodjava tržištu rada i obezbedi da useljenici zaista na najbolji način i iskoriste kvalifikacije koje imaju. Dok se politika još očito muči sa ovim problemom i odgadja ga, gradjani žele zakon kojim će se bolje usmeravati useljavanje u Nemačku. Sredinom oktobra je šefica Allensbach-Instituta za ispitivanje javnog mnjenja Renate Köcher u kolumni za magazin „Wirtschaftswoche“ napisala da je većina gradjana od ranije za zakonsko regulisanje migracije, ali da je to pitanje sada, sa masovnim dolaskom izbeglica, postalo još važnije i hitnije. Istraživanje Allensbacha pokazuje da se od decembra 2014. do sada udeo gradjana koji žele novi zakon o useljavanju popeo sa 57 na 74 odsto. Uz to dve trećine gradjana želi da se donesu za sve važeći evropski propisi o useljavanju.