Samit lidera članica evrozone: Grčka dobiva novu šansu

Bild 1 vergrößern +

Lideri država euro-zone danas popodne na samitu u Briselu

Nešto ranije jutros je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je rekao da poštuje volju grčkog naroda izraženu rezultatom referenduma. On je održao govor u kome je rekao da je protiv izlaska Grčke iz evrozone i za to je dobio aplauz, ali je pri tome sasvim jasno optužio grčkog premijera da je postavio referendum na pogrešnu polaznu tačku. No, ta optužba je izrečena lakonski a isto tako lakonski je i prepuštena zaboravu.

„Moramo intenzivno razgovarati o tome šta znači to što poštujemo rezultat grčkog referenduma. Čemu su to Grci rekli „ne“. Oni su rekli „ne“ predlogu teksta trojih institucija koji je bio prevaziđen davno pre glasanja. Do četvrtka prošle nedelje sam bio u intenzivnim pregovorima sa grčkom vladom i grčkim premijerom. On tačno zna da ono o čemu se glasalo nije odgovaralo aktuelnom stanju stvari. No sada ne vredi da raspravljamo o tome ko je u pravu. Mi moramo naš mali ego i moj veliki ego staviti u zagradu i baviti se situacijom kakva je pred nama. A ona je takva da i dalje mislim, a tako ću misliti doveka, moja volja je da se gregzit spreči. Ja sam protiv gregzita“, naglasio je Junker.

Evropska komisija će se truditi da nastavi pregovore sa Grčkom bez obzira na rezultat večerašnjeg samita, dodao je Junker. On je rekao i da mu je žao zbog toga što je grčka delgacija bila napustila pregovore te da se „tako nešto ne radi u Evropi, već da se u Evropi pregovara do poslednje milisekunde“. To što grčka vlada nije tako postupila on smatra velikom greškom. No s onu stranu zamerki Junkera i Evropske komisije na račun postupanja grčke vlade, treba reći da je problematika večerašnjeg samita naravno mnogo šira.

Samit se završio najavom novih projekata. Grčka je na zasedanju vođa i ministara finansija evrozone predstavila obrise novih predloga za reforme, budžetske uštede i dobijanje finansijske pomoći i vlada u Atini to sutra pre podne treba da tehnički upotpuni i razjasni da bi mogla da od Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM) računa na hitno potrebna sredstva i spreči kolaps grčkih banaka. To su preneli zvaničnici na upravo završenom samitu evrozone.

Francuski predsednik Fransoa Oland je naglasio da cilj jeste da se spreči izlazak Grčke iz zone evra, ali i da će solidarnost, podrška evrozone moći da stupi na delo samo ako Atina preuzme jasnu i potpunu odgovornost za reforme i mere koje vode ekonomskom oporavku Grčke srednjeročno, ali i kratkoročno, tako da se do kraja ove nedelje tačno zna konačan ishod.

Predsednik evrogrupe Jerun Dejselblum je posle zasedanja ministara finansija evrozone saopštio da ce grčka vlada ESM-u u sredu pre podne podneti novi zahtev za finansijku pomoć. Dejselblum je objasnio da na sastanku nije bilo novih grčkih predloga, ali je grčki novi ministar finansija Euklid Cakalotos predočio ekonomsku, finansijsku i socijalnu situaciju u zemlji. Predsednik evrogrupe je dodao da će pošto se dobiju jasni grčki predlozi s Evropskom komisijom, Evropskom centralnom bankom i Medunarodnim monetarnim fondom razgovarati o tome, a potom će te tri institucije ponovo razmotriti finansijske potrebe i održivost grčkog duga.

Opširniji izveštaj o diskusiji u Briselu poslušajte u okviru audio zapisa Radio Foruma i Agencije Beta.