Evropska unija iz blizine: U Briselu manje birokratije nego u upravi Beča!

Bild 1 vergrößern +

Sedište Evropske komisije u Briselu

Nedavno smo u Radio Forumu govorili o problemu lobiranja u Evropskoj uniji o čemu je izveštavala Snežana Bogavac, dugogodišnja dopisnica naše redakcije najpre iz Berlina, a sada i iz Brisela. Ona se u tom gradu nalazi tako reći na samom izvoru informacija i objašnjava kako izgleda funkcionisanje EU kada se posmatra iz tako bliske perspektive, u neposrednom kontaktu sa kancelarijama i funkcionerima te zajednice.

Radio Forum: Jedna od tema koja veoma zanima naše slušatelje je lobiranje. Skeptici temu predstavljaju tako kao da predstavnici nebrojenih firmi i industrijskih grana po vas dan zuje po kancelarijama političara i parlamentaraca EU i guraju im pod nos gotove nacrte zakona sračunatih samo i isključivo na povećanje profita. Je li stvarno tako?

-Kada je reč o mnogim temama o kojima se raspravlja u institucijama EU, verovatno i jeste tako. Ali demokratija nije moguća bez lobija i lobista, pitanje je samo koliko je njihova delatnost uredjena zakonom i pod odgovarajućom kontrolom. Lobisti, dakle organizacije, udruženja i agencije, kao i pojedinci koji se tim poslom bave, bi načelno trebali da prijave svoju delatnost u Briselu. No, to nikako ne učine svi; prema nekim medijskim izveštajima, možda oko četrtine lobista radi u Briselu bez prijave u registru. No, najnovije istraživanje medjunarodne organizacije Transparency International pokazalo je da su EU-institucije u regulaciji rada lobista ipak otišle dalje od mogih nacionalnih parlamenata i vlada.

Birokratija u brojkama

Radio Forum: Kako na licu mesta izgleda ta evropska „birokratska mašinerija“?

-Prema poslednjim raspoloživim podacima, u EU-institucijama radi 55.000 sližbenika, oko 33.000 u samoj Evropskoj komisiji. Austrijski pisac Robert Menasse u svojoj knjizi „Europäischer Landbote“ piše da je to manje nego što ih je u upravi grada Beča. Briselske birokrate nisu nikako ni bolje plaćene od onih po državama-članicama. Najzad, to bi teško i bilo moguće, budžet EU za ovu godinu je upola manji od budžeta, na primer, Nemačke.

Za period od 2014. do 2020. godine, EU na raspolaganju ima 960 milijardi. Godišnji budžet EU iznosi samo jedan procenat ukupnog bruto društvenog proizvoda svih zemalja članica. Pitanja kvaliteta ili efikasnosti EU-birokratije jeste ono što je važno, ali i ima iste dimenzije kao i pitanje efikasnosti službeničkog aparata na ncionalnom nivou.

Treba li Unija građanima?

Radio Forum: Međutim, ljudi na Zapadnom Balkanu, kojima je prijem u EU u nekoj perspektivi, postavljaju sebi pitanje: šta stvarno EU može da nam donese?

-Pa tu je uvek problem da je slika EU u medijima, u javnosti obeležena temama koje „običim gradjanima“ uglavnom nisu mnogo značajne. Ali, recimo sasvim pojednostavljeno, donedavno sam živela u Berlinu, i to u njegovom istočnom, nekada socijalističkom delu. Na mnogobrojnim vrtićima stoji tamo tabla da su obnovljeni uz pomoć sredstava EU za regionalni razvoj. Verovatno da i gradjani Zapadnog Balkana, roditelji, priželjkuju bolje zbrinjvanje za svoju decu. Ili, uzmimo mnogobrojne ekološke ili propise o zaštiti potrošača. Na nivo EU - zemlje Zapadnog Balkana tek treba da dodju, tako da uvek iza „velike politike“ valja imati u vidu i te teme koje se neposredo tiču gradjana i kvaliteta njihovog života

EU kao faktor stabilnosti

Radio Forum: Iz posmatranja na licu mesta moglo bi se reći da EU ima i te kako smisla!

-Pa, to pitanje se možda trenutno i ne postavlja, jer je EU naša realnost, njeni gradjani, čak i ako se to ne odnosi na svakog pojedinog čoveka, žive udobije i bezbrižnije od velike većine ljudi na planeti. I dalje je, slažu se svi analitičari, perspektiva ulaska u Uniju najznačajniji faktor stabinosti u zemljama Zapadnog Balkana. Pitanje je verovatno kako EU može postati bolja, demokratičnija i bliža gradjanima. Tu ima, naravno, mnogo primera koji obeshrabruju i deprimiraju, ai ima i onih koji podstiču na angažman. Uzmimo samo za primer činjenicu da je 2014. gradjanska inicijativa, skupivši preko 1,6 miliona potpisa gradjana iz svih zemalja članica, uspela da prinudi Evropsku komisiju da zakonski definiše ljudsko pravo na vodu i sanitarno snabdevanje čime je sprečeno privatizovanje vodovoda u zemljama EU i time poskupljenje vode i uz to vezanih usluga. Postoji, dakle, mogućnost da gradjani efektno iskažu svoju volju, valja naći prave teme i pravi put za to.