Uoči samita G-7: Od klimatskih promena do otpornih bacila

Bild 1 vergrößern +

Dvorac Elmau i novoizgradjeni Pres-centar, levo

Nemačka je ove godine predsedavajuća grupacije kojoj je od 1998. do prošle godine i aneksije Krima pripadala i Rusija. Grčka dužnička kriza neće biti glavna tema, ali neće moći ni da se izbegne na redovnom godišnjem sastanku šefova država ili vlada sedam, u trenutku kada je grupa osnovana 1975. godine, ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta. To su, uz Nemačku, još SAD, Kanada, Francuska, Velika Britanija, Italija i Japan. O sudbini Grčke G-7 ne može da odlučuje, ali će, očekuje analitičari, američki predsednik Barack Obama i japanski premijer Shinzo Abe, važni igrači na svetskoj finansijskoj sceni, ponoviti svoj interes da Grčka ostane u evro-zoni.

Kako izbeći klimatsku katastrofu

Ključna tema samita biće globalne klimatske promene. Krajem godine u Parizu se održava svetski samit o klimi na kojem bi morale biti donete značajne odluke ukoliko države sveta stvarno žele da izbegnu klimatsku katastrofu. Uprkos tome i činjenici da savezna kancelarka Angela Merkel želi da G-7 preuzme vodeću ulogu u zaštiti globalne klime, još nije jasno da li će se u deklaraciji sa samita naći zajednički cilj da maksimalno povećanje prosečne tempereture na planeti ne premaši dva stepena celzijusa u odnosu na stanje od pre industrijalizacije.

Naime, zagrevanje Zemlje od početka industrijalizacije sredinom 19.stoleća iznosi 0,8 stepeni. Dakle, ostaje još 1,2 stepena da bi ostvario cilj da maksimalno zagrevanje ne predje dva stepena. Da bi se to postiglo emisija štetnih gasova do 2050. mora da bude smanjena u proseku za 50, u industrijalizovanim zemljama za 80 do 95 odsto. Ako drastične mere ne počnu još ove decenije, cilj se više ne može postići. Šef organizacije Greenpeace Kumi Naidoo od učesnika samita je zato zatražio da donesu konačne odluke o smanjenju emisije štetnih gasova i prelasku na čistije energije.

90.000 evra po minuti

To nije jedina tema samita u dvorcu Elmau koji će, prema navodima medija, zbog 19.000 policajaca zaduženih za bezbednost, koštati 90.000 evra – po minuti. Na dnevnom redu su i aktuelne političke teme - kriza u Ukrajini, kao i situacija na Bliskom istoku i borba protiv islamističkog terora. Rusija ovog puta neće biti na samitu grupacije koja se od 1998. do ruske aneksije Krima i isključenja Moskve zvala G-8. Kancelarka Merkel je izjavila da je za sada povratak Rusije u G-7 nezamisliv, ali da se „neki sukobi, kao onaj u Siriji, uopšte ne mogu rešavati bez Moskve“, zbog čega kancelarka i ima redovnu komunikaciju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a saradnja funkcioniše i u okviru redovnih sastanaka G-20 gde su uz članice G-7 i Rusiju i zemlje koje se ubrzano razvijaju poput Indije, Kine, Južne Afrike ili Brazila .

Tema samita biće i borba protiv bacila sve otpornijih na antibiotike. Zbog do sada često neobuzdane upotrebe antibiotika, bakterije postaju otporne, zbog čega već sada godišnje umire širom sveta 700.000 ljudi. Taj broj bi, upozoravaju stručnjaci, mogao da se udesetrostruči do 2050. Kako zemlje G-7 imaju i najveći deo patenata na lekove, jasno je zašto je i ova tema na dnevnom redu. Isto kao i pitanje fer-trgovine, odnosno mogućnosti da velike svetske firme vode računa o tome da svi proizvodjači poštuju radne i ekološke standarde. Trebalo bi da bude reči i o suzbijanju siromaštva, o mogućnosti da se više podstiču žene u privredi, kao i o smanjenju plastičnog smeća u okeanima. Jer, u svakom kvadratnom kilometru okeana pluta na desetine hiljada komada plastičnog smeća, on se raspada 350 do 400 godina, za to vreme dospeva u organizam živih bića u okeanima i tako i u čovečiji organizam.

Protest kao obogaćenje za demokratiju

Protiv G-7 samita u Bavarskoj formirao se, kao i pred ranije sastanke, i otpor. Protivnici kritikuju da samit, zbog infrastrukturnih zahteva, nanosi štetu prirodi u Alpima. Dalje, sažeto rečeno, kritičari samita smatraju da su G-7 članice, posebno SAD, odgovorne za siromaštvo i socijalne nepravde na planeti, za uništavanje životne okoline i ratove, te da se ne obaziru na interese manjih i siromašnijih zemalja. No, protivnici su podeljeni na one koji mirno protestuju i održavaju alternativni samit sa stručnjacima u Minhenu, i radikalne, potencijalno militantne, koji se okupljaju u Garmisch-Partenkirchenu. Savezna kancelarka Angela Merkel pokazala je razumevanje za mirne demonstracije protiv samita nazivajući ih „obogaćenjem za demokratiju“. No, istovremeno je zatražila i razumevanje za skup šefova država ili vlada ukazujući da „istorija Evrope uči kuda vodi izostanak dijaloga“.