Nemačka pred pitanjem: Kako ograničiti doseljavanje sa Kosova?

Bild 1 vergrößern +

U Nemačku ne pokušavaju ući samo kosovski Romi, nego i brojni Albanci. - Ilustracija: Motiv iz prihvatnog centra za izbeglice i azilante u Tiringenu

Nemačka beleži posebno velik priliv doseljenika sa Kosova. Priliv je pojačan još od početka zime, a posebno je snažan poslednjih nekoliko nedelja. Reč je o ilegalnim prelascima kosovskih Albanaca preko Srbije u Mađarsku i onda dalje u Evropsku uniju. Radio Forum sa saradnikom Filipom Slavkovićem razgovara o tom problemu, kao i o reagovanju Nemačke.

Radioforum: Kako reaguje Berlin i ko je pokrenuo inicijativu da se Kosovo proglasi za tzv. sigurnu zemlju što bi, kako se očekuje, ograničilo doseljavanje sa Kosova?

-Inicijativa je došla iz Bavarske, ali je zapravo nose gotovo svi konzervativni ministri unutrašnjih poslova nemačkih saveznih zemalja. Šefovi resora policije u Saksoniji i Meklenburgu Donjoj Pomeraniji, Markus Ulbig i Lorenc Šefer, podržali su danas jučerašnjih zahtev svog bavarskog kolege po službi, Joahima Hermana, da se Kosovo proglasi za takozvanu sigurnu zemlju porekla. To bi omogućilo nemačkim imigrantskim službama da brže rešavaju zahteve za azil koje podnose Kosovci. Ti bi zahtevi, naime, onda po automatizmu bili odbijani, a kosovski državlajni koji se predstavljaju kao izbeglice vraćani u domovinu. Dogovor o stavljanju Kosova na spisak sigurnih zemalja porekla treba da bude postignut prekosutra, na telefonskoj konferenciji svih ministara policije. Sam zakonski akt onda bi prošao kroz Bundesrat, gornji dom nemačkog parlamenta u kojem sede zastupnici saveznih zemalja. Ranije je federalno ministarstvo unutrašnjih poslova u Berlinu, koje takođe vodi političar Hrišćansko-demokratske unije Tomas de Mezjer, negiralo da planira da donjem domu parlamenta, Bundestagu, predlaže generalno pooštravanje zakonskih propisa za proveravanaj zahteva za azil.

Ministri unutrašnjih poslova iz redova CDU ukazuju da stanvnici Kosova u Nemačku dolaze zbog loše ekonomske sitaucije u svojoj zemlji, a ne zato što su politički progonjeni. Njihove resorne kolege iz redova Socijaldemokratske partije u svojim su izjavama suzdržaniji, ali generalno podržavaju plan.

Radioforum: Šta je razlog ovakvoj inicijativi?

-U Nemačkoj je snažno porastao broj Kosovaca koji traže azil. U januaru je zahteve za azil podnelo 3630 osoba s Kosova, dok ih je u decembru još bilo manje od 2000. Sitaucija je dobila na ubrzanju u februaru, kada bavarska policija tvrdi da u ovom mesecu u Nemačku ulazi oko 1000 ilegalnih imigranata - dnevno. Samo je u Bavarskoj prekjuče registrovano više od 800 novih azilanata odnosno ljudi sa Kosova koji su zahteve za azil podneli. Nadležna Savezna služba za migracije i izbeglice zahteve za azil koje podnose Kosovci obrađuje prioritetno, u roku od dve nedelje, što je slična procedura koja važi i za takve zahteve iz Srbije, Makedonije ili iz Bosne i Hercegovine. Priznaje se samo 0,3 odsto zahteva odnosno tek troje od hiljadu potencijalnih kosovskih azilanata u Nemačkoj zaista i dobije taj status. Vlasti ističu da najveći broj ljudi koji traže azil moraju da se vrate na Kosovo.

Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova danas je preciziralo da ne planira zakonske promene, jer ih smatra presporom merom koja bi oduzela previše vremena. Ministarsvo se sada pre svega usredsređuje na ubrzavanje procedure, rečeno je u Berlinu, jer su mogućnosti za smeštaj imigranata dostigle poslednje granice. Ni stanovništvo više nije spremno da prihvati takav priliv azilanata, tvrde u ministarstvu, a kao argument za vraćanje Kosovaca u domovinu navode i katastrofalne posledice koje iseljavanje ima po samu tu balkansku zemlju.

Radioforum: Kako uopšte teče debata o ovoj temi u Nemačkoj?

Ministar unutrašnjih poslova Saksonije Ulbig zahtevao je i dodatne mere u odnosu na ovaj ubrzani proces u službi za migracije te je time obrazložio stavljanje Kosova na spisak sigurnih zemalja porekla. Na tom se spisku već od pršle godine nalaze Srbija, Makedonija i Bosna, a razmatra se stavljanje na listu i Albanije i Crne Gore. To automatizuje proceduru vraćanja u ove države svih koji iz njih u Nemačkoj traže azil. Ministri unutrašnjih poslova iz redova SPD, kao na primer Ulrih Mojrer iz Bremena, smatraju da su oštrije mere neophodne ali se još nisu ovtoreno izjasnili za stavljanje Kosova na spisak bezbednih. Mojrer je ocenio da zapravo usvajanje odluke neće biti dovoljno brzo da se reši aktuni problem te smatra da jednostavno treba sprovoditi novu oštriju proceduru. Ministar policjie Severne Rajne Vestfalije, Ralf Jeger, tvrdio je da su Kosovci žrtve bandi krijumčara koji im nude lažna obećavanja. Niti njihovi zahtevi za azil imaju izgled ana uspeh niti gradovi i opštine više mogu da finansiraju njihv boravak, kazao je.

Predstavnici opozicionih partija, Zelenih i Levice, smatraju da je paušalno razmišljanje pogrešno i da su ocene da je Kosovo sigurna zemlja preuranjene. Simone Peter, šefica Zelenih, upozorila je da pri donošenju odluka treba imati u vidu jad i bedu koja na Kosovu vlada te proglašavanje ove zemlje sigrunom graniči sa izbegavanjem realnosti. Političarka Levice Ula Jelpke zahtevala je da Nemačka i EU preuzmu odgovnorst za, kako se izrazila, evropsku katastrofu koja je nastala na Kosovu ocenivši da je to nefikasna država u kojoj vlada teško sirmaštvo.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava pozvale su nemačke vlasti da se založe za zaštitu osnovnih prava na Kosovu. Ovde se ljudi kojima je potrebna pomoć i zaštita predstavaljaju kao opasnost po nemačko društvo i državu, kritikovala je generalna sekretarka organizacije Amnesti Internešenel, Selmin Čaliskan. Organizacija za zaštitu izbeglica ProAzil insistirala je da se svi zahtevi za azil pojedničano proveravaju. Kako bi se izborio sa uzrocima migracije, Berlin mora da se agažuje na brobi protiv sirmoaštva i zaštiti manjina na Balkanu, zaključio je vicešef ProAzila Bern Mišović.