Izbeglička kriza: Merkel u poseti izbeglicama

Bild 1 vergrößern +

Angela Merkel

Savezna kancelarka Angela Merkel danas je posetila jednu od podružnica Savezne službe za migraciju i izbeglice u Berlinu. Zaposlenicima te službe kancelarka se zahvalila na angažovanju i dodala: „Mogla sam da se uverim, da ljudi koji ovde rade daju sve od sebe u dobroj atmosferi i na tome im srdacno hvala.“

Kancelarka je obećala da će se založiti za to da se postupak obrade zahteva za azil još više ubrza. Zahtevi za azil trenutno se obrađuju u proseku više od pet meseci. Za sve to vreme potraziocima azila mora da se obezbedi smestaj, bez obzira da li ce im zahtev biti odobreni ili ne. Za integraciju izbeglica, kancelarka Merkel velike nade, kako je rekla, polaže u najmladje generacije. Kao uspesan model integracije dece izbeglica, istakla je škole u Berlinu, gde svaki novi učenik brzo dobije mesto u takozvanim razredima dobrodošlice, koji su predviđeni za decu koja ne govore nemački jezik.

Ali i kada je reč o integraciji roditelja i svih odraslih izbeglica moralo bi više da se učini, pre svega kada je reč o njihovom brzom uključenju na radno tržište, naglasila je kancelarka. U idealnom slučaju izbeglice bi trebalo da mogu sa dozvolom boravka da nadju zaposlenje ili školovanje. Za to bi moglo da bude izdvojeno od 600 miliona do 1,1 milijarde evra, najavila je savezna ministarka za rad Andrea Nahles na raspravi o državnom budžetu. „Cilj mora biti da se ljudi koji kod nas dolaze, što pre zaposle“, istakla je Nahles.

Poslanici Evropskog parlamenta danas su velikom većinom glasova podržali plan o obaveznom prihvatu izbeglica koji im juče predstavio predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Poslanici traže da visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini što pre sazove međunarodnu konferenciju o izbegličkoj krizi, kako bi se što više zemalja uključilo u njeno rešavanje.

Junkerov plan predviđa raspoređivanje oko 160.000 izbeglica, koji se trenutno nalaze na teritoriji Grčke, Italije i Mađarske, u druge članice EU, kako bi se teret prihvata izbeglica što ravnomernije rasporedio. Svakoj od zemalja članica određena je kvota izbeglica koju mora da primi, izračunata na osnovu veličine, naseljenosti, stanja privrede i brojem dosad primljenih izbeglica zemlje domaćina. Ukoliko plan podrže i zemlje članice EU, čiji predstavnici tek treba da se izjasne o njemu, prihvat izbeglica bio bi obavezan za sve.