Posle prevremenih izbora u Grčkoj: Da li predstoji promena debate u Evropi?

Bild 1 vergrößern +

Šef Syrize Alexis Tsipras, novi premijer Grčke

Šef Syrize Alexis Tsipras, koji je u predizbornoj kampanji najavio kraj stroge štednje i zahtev za otpis dugova Grčkoj, danas je već položio premijersku zakletvu. Otpisu duga od preko 250 milijardi evra se pobednik iz Atine, sudeći prema prvim reagovanjima, nikako ne može nadati.

Istovremeno sve je više naznaka da bi okvir političke debate u Evropi mogao da se promeni. Pobeda Syrize i trijumf Alexisa Tsiprasa su pomalo i šokirali Brisel, iako se ne može reći da je rezultat koji nedeljama predvidjaju ankete bio iznenadjenje. Pri tome briga nije nikako kako će EU dalje saradjivati sa svojom članicom i članicom evro-zone Grčkom. Možda veću težinu ima pitanje kakav bi mogao biti dalji razvoj u drugim zemljama pogodjenim krizom.

Zahtev da se nastave reforme

Tsipras je već u predizbornoj kampanji najavio da će kući poslati trojku koja prati sprovodjenje od medjunarodnih institucija zahtevanih reformi u Grčkoj i koju čine predstavnici EU, MMF i ECB, da će obustaviti drastične mere štednje i pregovarati o otpisu grčkog duga od preko 240 milijardi evra. No, za pregovore su potrebne dve strane. Šefica MMF Christine Lagarde danas je rekla da me može biti nikakvih „posebnih sporazuma“ sa pojedinačnim zemljama te da Grčkoj svakako predstoje korenite reforme. Nemački političari danas su, kao i uoči izbora, izričito odbacili takvu mogućnost. Savezna vlada će, kako je danas ponovio portparol Steffen Seibert, i dalje insistirati na sprovodjenju dogovorenih reformi. „Iz naše perspektive pravi put je da nova vlada preduzme mere koje bi omogućile dalji privredni oporavak Grčke“, rekao je Seibert ne zaboravljajući da pohvali Grčku da je proteklih godina postigla i znatne reformske uspehe. Na Nemačku „otpada“ oko 50 milijardi kredita koje je Grčka, u okviru dva paketa pomoći, dobila od 2010.

Otpis dugova nije hitna tema

Čak i predsednik Evropskog parlamenta Martin Schulz, koji i sam zna da kritikuje politiku isključive štednje i nedostatak investicionih i programa zapošljavanja u EU, danas je izjavio da ne očekuje da do otpisa dugova koji Tsipras želi može da dodje, jer „za to ne postoji većina u Evropi“. Predsednik Evropske komisije Jean Claude Juncker danas je u Briselu najavio da će ona „saradjivati sa svakom grčkom vladom“: „Detaljno ćemo prostudirati kako izgleda lista želja nove vlade. Mi smo u dijalogu i sa odlazećom vladom i u istom duhu moraćemo da nastavimo da razgovaramo i sa novom vladom“. Kada je reč o otpisu dugova pak šef komisije je rekao da to „trenutno to nije na radaru“ i da „ne veruje da je otpis dugova sada hitno pitanje“. Šef evro-grupe Jeroen Dijsselbloem je takodje najavio spremnost na saradnju, ali naglasio da je zajednički cilj da se unutar evro-zone ojača grčka privreda, te da se svi moraju pridržavati i pravila evro-zone.

Da levica širom Evrope trijumfuje kao da je pobeda Syrize i njena i nada se novom početku, ne čudi. Program stroge štednje u cilju prevazilaženja krize već odavno nije sporan samo medju levim strankama. Šef Saveza nemačkih sindikata DGB Reiner Hoffmann u Berlinu je podsetio da je u Grčkoj 800.000 ljudi bez zdravstvenog osiguranja i preko 50 odsto mladih bez posla i zatražio temeljnu promenu politike EU, prelaz sa štednje ka više investicija: „Konačno mora biti kraj politike štednje koja se sprovodi preko grbače stanivništva i koja je u Grčkoj i drugim zemljama dovela do skandaloznih uslova života“.

Prebacivanje težišta na rast i zapošljavanje?

Ioako mnogi komentari bulevarske štampe zvuče kao da je u Grčkoj u toku revolucija, analitičniji mediji upozoravaju da preteranom uzbudjenju nema mesta. Nemački „Zeit“ piše da je „Evropa spremna za novu grčku vladu“, da su „preko posrednika ured savezne kancelarke, Evropska komisija i Syriza već odavno počeli pregovore“ i da će „morati i da se sporazumeju, jer niko ne želi da uništi evro“. „Spiegel“ smatra da je „Tsipras zaslužio da mu se pruži šansa“ i da bi upravo on „mogao da bude prvi koji će imati hrabrosti da se upusti u koštac sa grčkim brodovlasnicima i medijskim magnatima“. Britanski „Guardian“ bez mnogo emocija dolazi do zaključka da rezultat izbora nije dokaz da su se Grci okrenuli marksizmu, već „pokazatelj tri stvari: strateške krize EU, odlučnosti grčke elite da se čvrsto drži sitemske korupcije i novog načina razmišljanja medju mladima“. Kad se sve to ima u vidu ne čudi ono što je danas predvideo finski šef diplomatije Erkki Tuomioja: „Rezultat izbora u Grčkoj će izmeniti političku debatu u Evropi i težište prebaciti na rast i zapošljavanje“. Odlučujući će biti stav Nemačke, smatra Julijan Rapold iz Nemačkog društva za spoljnu politiku DGAP. Za AFP je on rekao da Tsiprasova pobeda "minira sadašnju politiku zasnovanu na nemačkim principima" i da bi "put koji je Angela Merkel predstavila kao put bez alternative, mogao biti doveden u pitanje".