Enesu Haliloviću nagrada "Ahmet Vali": “Umetnik je onaj koji je strpljiv”

Bild 1 vergrößern +

Enes Halilović na dodjeli nagrade "Meša Selimović" za najbolju knjigu objavljenu u 2014. godini

Nagrada “Ahmed Vali” ustanovljena je po novopazarskom pesniku iz XVI veka koji je pisao na orijentalnim jezicima, a njegovo najpoznatije delo je "Lepota i srce". Halilović naglašava da su književna priznanja važna za knjige, važna su da se društvo seti da je umetnost nešto važno, nešto što nam je potrebno, a onaj sam koji stvara on ne radi to radi nagrade. On to radi više iz neke potrebe, treba mu to i sam čin stvaranja nagrada je sama po sebi, dodaje književnik. U toj nagradi čina stvaranja Halilović uživa još od detinjstva, a prvu knjigu “Srednje slovo” je objavio sa 18. godina. Sada, 20 godina posle i blizu svoje 40 godine života, on kaže da je za ovo vreme shvatio formulu stvaranja i umetnosti. Halilović kaže: “Otprilike, ako me pitate šta je to umetnik – to je onaj koji je strpljiv. Čini mi se da nigde nije potrebno više strpljenja, ni u jednoj drugoj umetnosti, kao u pisanju. Jer pisanje, to je jedno strpljenje, to je jedno dugo sedenje, to je redigovanje, borba sa sobom, borba sa jezikom, borba sa tematikom. Sve to da se plasira negde u društvene pore, da se nešto učini sa tim svojim delom. Čini mi se da je piscu potrebnije strpljenje, nego li olovka.“

Čak i svojim držanjem tela i ponašanjem Enes Halilović tu svoju tezu o strpljenju najbolje ilustruje - uspravno i mirno sluša naša pitanja i u istom maniru odgovara na njih.

Posle objavljenog romana “Ep o vodi”, pet knjiga poezije – “Srednje slovo”, “Bludni parip”, „Listovi na vodi“, „Pesme iz bolesti i zdravlja“ i nagradjene knjige „Zidovi“ , dve knjige pripovedaka „Potomci odbijenih prosaca“ i „Kapilarne pojave“, kao i dve drame „In vivo“ i „Kemet“, te posle brojnih nagrada, on skromno kaže da jedva čeka da prodje cela pompa sa nagradom, da bi se opet vratio pisanju. Kad će, ako neće sad – kaže. Da li mu smeta to što stvara u provinciji, pitamo ga, na šta on odgovara da, ako čovek stvara umetnost, treba da je upućen na sebe i na sve oko sebe. Gde je on trenutno, da li je na Himalajima, Rio de Ženeiru, da li je u Novom Pazaru ili Kelnu, vašem gradu – manje je bitno. Bitno je šta on gleda, šta on vidi, a sami gradovi nisu bitni. Ne može idealno društvo da ponudi veliku umetnost, kaže Halilović, ukoliko onaj koji je stvara nije spreman da se penje ka tom cilju. Za kraj razgovora, Enes Halilović je naglasio da je i sam Meša Selimović rekao da je provincija svet u malom, te da i on sam sagledava taj svet kroz prizmu Novog Pazara. Takođe, pomenuo je i nobelovca Ivu Andrića koji je rekao da je provincija pozornica za velika čuda. Enes Halilović očigledno ima moć prepoznavanja tih čuda, što dokazuje ne samo kroz svoje stvaranje, već i kroz priznavanje od strane čitalaca, ali i od strane književnih kritičara, koji su ubedljivom većinom glasali za njegovu knjigu “Zidovi”, koja je osvojila prestižnu nagradu “Meša Selimović”.