Aida Kožar: Biseri moje integracije: Za Eliasa višejezičnost nije problem

Bild 1 vergrößern +

Čika-Jovine pesme obavezni su deo ritual uspavljivanja

„Hoću“, mislim se ja, ali perfektno kao ti - „kad na vrbi rodi grožđe“ - ali mu to naravno ne kažem, da ga ne bih zbunila. Jer, moj sin zapravo odrasta uz tri jezika! Pre nego što se on rodio, ja i muž smo govorili engleski jezik a onda sam ja, po Eliasovom rođenju, rekla: „Dosta! Vreme je da naučim nemački jezik. Moraću jednom detetu da pomognem oko domaćeg, a kako kad ne znam jezik?“ Onda smo ja i muž počeli da razgovaramo na nemačkom.

Izuzetak je bio kada bismo se raspravljali, tu sam želela da i on i ja budemo ravnopravni te da oboje preturamo po stranim rečima u glavi braneći svoje stavove, pa kako se ko snađe. I naravno, onda kada bismo razgovarali o tome da li Eliasu dozvoliti da gleda duže televiziju, ili kada ćemo pozvati bejbi-siterku a mi izaći bez njega u pozorište. Tako da Elias, pored tatinog nemačkog jezika, i maminog srpskog, govori i engleski. Ništa spektakularno, ali za sada, dobro se snalazi kada na radiju čuje najnovije hitove na engleskom jeziku.

Takođe želi da mu, svake večeri pred spavanje, čitam Čika-Jovine pesme, i ja to činim sa zadovoljstvom. Ne samo što to stvara posebnu vezu između mene i njega, već i što to znači da će umeti da se sporazumeva sa svima mojima u Novom Pazaru, koji ga mnogo vole a i on njih. Mada, kada je iskrena emocija u pitanju, znanje jezika nije neophodno da bi se ta emocija i podelila, ali ipak, bolje je da zna. Kažu: što više jezika znaš – više vrediš. Pošto mamin maternji jezik i on voli, potrudiću se da ga što bolje i naučim. A to što ponekad iz Eliasa iskoči neki akcenat iz NovogPazara, pogotovo kada mi priča neki uzbudljiv doživljaj, e, na tome ćemo ja i on da poradimo malo kasnije. Za sada mi je to baš simpatično. Ionako mislim da je u govoru, pa i u učenju stanog jezika, najvažnije šta se govori, a ne kako se govori.

Ipak, u međuvremenu i on i ja, uz obostranu pomoć, sve više napredujemo – on meni pomaže kad pričam nemački ili kada čitam uputsvo za igranje neke društvene ige, pa mi onda on prevodi, a ja njemu kad recituje Čika-Jovu. Zapravo se iza svega krije majčinska želja da moje dete razvije svoju plemenitost i ljudskost, ma na kojem je jeziku ispoljavao.