Anita Srećković: Virtuoz na harmonici

Bild 1 vergrößern +

Anita Srećković

Već par godina unazad ona je nastavnik u državnoj muzičkoj školi u Hanoveru. Počela je sa radom sa predškolskom decom na snovu studija elementarne muzičke pedagogije, da bi pre godinu dana počela da predaje i harmoniku.

Kada je davne 2003. godine došla za Hanover u nameri da upise postdiplomske studije bilo joj je svega 21 godina. „Polagala sam prijemni i pošto nivo jezika nije bio na zadovoljavajućem nivou, jedan semestar sam bila gost. Posle sam se upisala zvanično, kao zvanični student, tako da sam studirala künstlerische Ausbildung, a to znači da imaš harmoniku jednom nedeljno na umetničkom nivou.“

Harmoniku vezuju za etno i narodnu muziku

Ova mlada tridesettrogodišnjakinja, markantnih crta lica i vesele prirode rodjena je u Zaječaru 1981 godine. Kaže da je još kao veoma mala pokazivala interesovanje za klasičnu muziku, iako se harmonika većma vezuje za etno i narodnu muziku, kako u Srbiji tako i u Nemačakoj. „Mnogi vezuju harmoniku još uvek za narodnu muziku. To je ovde slično kao u Srbiji. Na primer oni kažu Schifferakkordeon. Znači, pre su mornari išli po brodovima, putovali i tu je uvek bila harmonika, pošto je bila laka za transport“, ističe Anita.

Anita kaže da je publika i u Nemačkoj mahom iznenadjena kada čuje klasične tonove iz harmonike. No, to ne treba da čudi, budući da je harmonika u svetu klasične muzike relativno nov instrument. Tek u 20. veku počinju da se pišu ozbiljnija dela baš za harmoniku, naglašava ona.

Studiranje uz puno praktičnog rada

Aniti je studiranje u Nemačkoj donelo sasvim nova iskustva, jer kako kaže: „Ovde je studiranje mnogo lakše. Kod nas se puno teorije radi, i ovde se puno prakse radi. To je neuporedivo. Time da mnogo više prakse ima, ti si apsolutno sa tom diplomom spreman za to zanimanje kojim treba da se baviš. Kod nas, ja sam kad sam završila fakultet dobila diplomu profesora harmonike, ali se nisam obrazovala da budem pedagog.“

Nakon studija u Hanoveru odlučila se da ostane u Nemačkoj, jer je ovde moguće živeti od tog zanimanja, podvlači ona. Jezik je maksimalno usavršila, stekla prijatelje i prilagodila se ovdašnjem životu. Medjutim, te davne 2003. godine drugačije je razmišljala: „Od početka ja sam to smatrala jednim izletom i htela sam da se vratim kući. Jednostavno se posle sve tako razvilo. Jednostavno stvoriš ovde svoj život.“

Vlaška igra i pesma vezuju je za rodni kraj

Za rodni Zaječar je još uvek vežu lepe uspomene. Pre svega vlaški folklor, narodna pesma i igra, pošto je i sama vlaškog porekla. Danas ona ima nemačko državljanstvo i više se ne oseća kao stranac. Pronašla je sredinu koja povezuje sve kulture, a to je muzika. To da je danas udata za Srbina iz Požarevca čista je slučajnost. Mogao je to biti i Nemac ili Španac, kaže Anita.