Šta je dopušteno u supermarketu? : Roba je vlasništvo kupca tek posle plaćanja

Bild 1 vergrößern +

Dozvoljeno je pipnuti voće, da se proveri da li je zrelo, ali ne i gricnuti

U načelu, roba je vlasništvo kupca tek posle plaćanja. Doduše, zaposleni na kasi uglavnom kroz prste progledaju kupcu čije dete pije sok ili jede keks iz pakovanja koje je već na pokretoj traci. Poželjno je da se načeto pakovanje stavi vidljivo u kolica, da bi sumnje bile unapred isključene. Ali, nije preporučljivo jesti bilo šta izmedju rafova u samoposluzi, jer prodavci nisu dužni da veruju u dobru nameru kupca. Dopušteno je pipnuti avokado ili krušku da se vidi da li je zrela, ali “gricnuti“ jagodu iz pakovanja da se proveri je li slatka, strogo gledano slovi kao kradja, te pravnici savetuju da se ništa ne proba pre no što je plaćeno.

Jednu od tipičnih situacija je nedavno opisao magazin „Test“ Fondacije Warentest. Po tom objašnjenju je dozvoljeno da kupac otvopri pakovanje jaja i prokontroliše da li su sva još cela. Ali, da se polomljena jaja iz jednog zamene celima iz drugog pakovanja nije dopušteno. Razlog - svako pakovanje ima sopstveni serijski broj u kojem su sadržani podaci o veličini, proizvodjaču, mestu pakovanja. Pomešan sadržaj raznih pakovanja dovodi do zabuna i, najzad, može da bude na štetu kupca.

Upozorenje da „otvaranje proizvoda obavezuje na kupovinu“ ne važi naravno uvek – i to, kako u slučaju otvorenog pakovanja jaja, tako i otvorenog, recimo, gela za tuširanje da bi kupac video kako miriše. Ali, hleb koji je rukom stavljan u kesu mora se kupiti isto kao i smrznute namirnice koje su već neko vreme bile u kolicima i počele da se tope ili sveže isečen sir i mesni proizvodi.

Zaposlenima u supermarketu treba prijaviti oštećenu robu. Ako je reč o slučajno slomljenoj teglici senfa ili džema ili drugoj robi manje vrednosti, verovatno niko neće tražiti nadoknadu štete. No, sa većom cenom robe raste i verovatnoća da će vam prodavci tražiti da nadoknadite štetu. Ovde valja pomenuti i novine i magazine. Prelistati ih je svakako dopušteno, ali osoblje može zahtevati da novinu zaista i kupu potrošač koji je na njoj napravio „uši“. Čak supermarket ima pravo da odredi zabranu ulaska onima koji satima tamo borave čitajući novine i magazine.

Nije dopušteno ni robu do kase nositi u sopstvenoj torbi. Kupcima se i u ovim situacijama često progleda kroz prste, posebno u manjim samouslugama gde prodavci dobro znaju stalnu klijentelu. No, tamo gde vas ne znaju kao redovnog kupca iz ne treba testirati toleranciju zaposlenih. Kada je pak reč o transportu kupljenih namirnica kući, nije poželjno za to koristiti kolica iz supermarketa, ma koliko kupac blizu stanovao. Jer, kolica su uvek vlasništvo prodavnice, udaljavanje sa njima slovi kao kradja.

Mnoga pitanja kupaca centralama za zaštitu potrošača vezana su za plastične boce za koje važi kaucija. One smeju da budu i napukle, oštećene, jer sa trake ionako idu pod presu. Bon koji se za njih dobija se za novac može zameniti samo u prodavnici koja ga je izdala, a njegovo važenje je najčešće tri godine.

I naravno, kupljenu robu treba na kraju platiti. Tu valja imati u vidu da zaposleni na kasi nije neljubazan ili kapriciozan ako ne želi da primi punu kesicu sitnog novca. Jer, na kasi zaista nisu dužni da prime više od 50 komada kovanog novca, kao što nisu dužni ni da prime papirnu novčanicu neprikladno velike vrednosti, na primer onu od 200 ili čak 500 evra za robu vrednu desetak ili manje evra.