Prvi Balkan-barometar: Nezadovoljno dve trećine gradjana regiona

Bild 1 vergrößern +

Portparol Saveta za regionalnu saradnju Nenad Šebek

Možda najupečatljivije je to da ni u jednoj zemlji potpuno zadovoljno životom nije više od – tri odsto gradjana. Istraživanje je, uz podršku Evropske unije, organizovao je Savet za regionalnu saradnju sa sedištem u Sarajevu, a sprovelo nemačko Društvo za istraživanje tržišta GfK. I to u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, kao i u Crnoj Gori, Makedoniji, na Kosovu i u Albaniji.U proseku u čitavom regionu je životom pretežno zadovoljno 10 odsto ljudi, potpuno zadovoljan samo jedan procenat gradjana. Čak 66 odsto je potpuno ili pretežno nezadovoljno. No razlike su znatne - najzadovoljniji su gradjani Makedonije i Crne Gore (23 i 19 odsto), najnezadovoljniji oni na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, oko tri četvrtine stanovništva.

Poslovni ljudi imaju odmerenija očekivanja

Ovakvo istraživanje u EU, Evro-barometar, važan je pokazatelj raspoloženja i tendencija razvoja u zemljama članicama. Portparol Saveta za regionalnu saradnju Nenad Šebek ukazuje da je „Balkan-Barometar jedan od mernih instrumenata kojima će Savet za regionalnu saradnju omogućiti i gradjanima i poslovnim ljudima iz regiona da mere napredak svojih zemalja sa drugima i u odnosnu na potencijalno buduće članstvo u EU“. Balkan-barometar će se raditi od sada svake godine „tako da će moći iz godine u godinu da se prati dokle smo stigli, kako napredujemo, kako razmišljaju obični ljudi i poslovni ljudi u regionu”.

Balkan-barometar ima dva dela – jedan odslikava mišljenje odraslih gradjana u u svim regijama sedam zemalja, a drugi stavove poslovnih ljudi. Kada je reč o mogućnostima za poboljšanje ekonomske situacije, optimizam je najveći u Crnoj Gori, na Kosovu, Albaniji i Makedoniji, u Bosni i Hercegovini su gradjani neodlučni, najveći pesimisti su u Hrvatskoj i Srbiji. Poslovni ljudi pak trenutnu situaciju ocenjuju bolje nego obični gradjani, ali su i njihova očekivanja šta bi sve moglo da se popravi u budućnosti odmerenija.

Nedovoljno novca za hranu i odeću

U regionu u proseku 70 odsto ljudi u proteklih 12 meseci nije imalo problema da plati stan i stambene račune. No, ipak preko 40 odsto ljudi je imalo problema sa plaćanjem stana na Kosovu, malo bolje je u Crnoj Gori i Srbiji, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini je oko četvrtina odnosno petina gradjana imala taj problem. Ali, preko 20 odsto gradjana Crne Gore i Makedonije, 20 odsto ljudi u Hrvatskoj i 17 odsto u Srbiji je, prema podacima Balkan-barometra, imalo je problema da sebi priušti hranu, odeću ili druge osnovne stvari.

Potparol Saveta za regionalnu saradnju Nenad Šebek kaže da je za njega “veliko prijatno iznenadjenje to što se apsolutno svuda ističe regionalna saradnja kao nešto izuzetno pozitivno, i kao pravi put da se što pre stigne do članstva u EU, regionalna saradnja kao način da uvećamo uzajamnu poslovnu razmenu, da pojačamo proizvodnju i otvorimo veći broj radnih mesta”.

Vera u značaj veza i poznanstava

Istraživače je zanimalo i da li se gradjani osećaju dobrodošlima kada idu u druge gradove regiona, poslovno ili na odmor. U proseku 35 odsto ljudi u uopšte nije putovalo u druge gradove u regionu. Ali na drugoj strani skoro dve trećine gradjana oseća da su dobrodošli svuda ili u nekim gradovima u regionu. Samo pet odsto ih ima osećaj da kod suseda nisu nigde dobrodošli. Osećaj da su svuda rado primani ima posebno mnogo gradjana Crne Gore (44 odsto) i Bosne i Hercegovine, potom Kosova, Hrvatske i Makedonije. Gradjani Albanije i i Srbije ponajmanje imaju osećaj da su svuda rado vidjeni posetioci. U skladu sa u istraživanju potvrdjenim nezadovoljstvom gradjana ekonomskom situacijom, standardom ili socijalnim sistemom jeste i podatak da oko polovine gradjana u region, slično je i u pojedinačnim zemljama, ne bi imalo ništa protiv da ode da živi i radi u inostranstvu.

“Balkan-barometar će biti izuzetno koristan instrument svakome, bilo pojedincu, bilo firmi i posebno vladama da vide dokle su stigle na putu ka nekom budućem sutrašnjem prosperitetu, kako se porede sa ostalima i šta još mogu da učine da bi život učinili boljim i po vladu i posebno po narod”, ukazuje portparol Saveta za regionalnu saradnju Nenad Šebek.

Mnogo podataka iz istraživanja zaista pokazuje šta bi se još moglo učiniti ubuduće. Recimo na pitanje šta je najvažnije da bi se napredovalo u životu u proseku četvrtina gradjana regiona smatra da je najvažnije poznavati prave ljude i petina da je važno imati sreće. Ključnu ulogu u napredovanju za 25 odsto ljudi sa Zapadnog Balkana ima naporan rad i za 23 dobro obrazovanje. U značaj veza i poznanstava najviše veruju ljudi u Hrvatskoj i Srbiji, najmanje na Kosovu i u Albaniji.