Reka izbeglica u Preševu: "Zapravo, kao da ste u paklu..."

---

Bild 1 vergrößern +

Preševo - izbjeglice u redu pred tranzitnim centrom

Vlasti u Srbiji odvajaju 15000 evra dnevno za pomoć izbeglicama, ali to je za njih nedovoljno, a previše za budžet Srbije. Ispred kapija tranzitnog centra čitave porodice, mala deca, bebe sa majkama i stari ljudi leže na trotoaru čekajući svoj red za pomoć. Jedni dolaze, drugi odlaze, ali u svakom trenutku jezivu i dirljivu sliku gledaju i stanovnici Preševa.

Nepregledno dugačak red ispred tranzitnog centra u Preševu, gde izbeglice iz Sirije, Pakistana, Avganistana, Iraka i drugih zemalja čekaju na hranu, vodu, lekara i dokumenta. Neke od njih odvezla je hitna pomoć jer su kolabirali. One druge pitali smo kako je stajati u redu na jakom suncu. Neki od njih kažu:

-Zapravo, veoma je teško. Kao da ste u paklu.

-Ja samo očekujem da mi neko da hranu, nema drugog načina nego da čekam pomoć

-Od šest jutros čekam ovde sa svojom grupom, moja majka ovde leži bolesna na suncu, bez hrane, bez vode...tri dana nismo spavali

-Nemamo ni hranu, ni vodu, loše nas tretiraju...

Sunce i nedovoljno hrane i vode, najveći neprijatelji

U tranzitnom centru gde je situacija dosta smirenija, a ljudi sklonjeni od sunca, nalazi se oko 700 ljudi. Najmanje još toliko stoji u redu ispred kapija, dok 2.000 izbeglica na granici sa Makedonijom pokušava da uđe u Srbiju. Grad i država dotiraju oko 400 lanč paketa sa vodom, hranom i mlekom za bebe za one koji se nalaze unutar prihvatnog centra. Za one u redovima nema ni hrane ni vode, a za preostalih 300 obroka u prihvatnom centru se snalaze.

Sekretar Crvenog krsta u Preševu Ahmet Alimi: "Što se hrane tiče, za 400 ljudi smo obezbedili sa Crvenim krstom Srbije i sa UNHCRom. Imamo za narednih 10 dana. Pošto se taj broj ljudi povećava, teškoća ima. Doktori i čak i mi iz Crvenog krsta pružamo pomoć pošto imamo lekare koji rade preventivno, a nosimo maske pošto je mnogo ljudi, oko 1000, dolaze iz Afrike, iz Sirije, iz Eritreje i Somalije pa moramo biti oprezni radi našeg zdravlja."

Nema opasnosti od zaraze, tvrde nadležni

Ahmet Alimi kaže da se ne boji zaraze. Stanovnici Preševa, i Srbi i Albanci iako su gotovo navikli na kolone ljudi ispred svojih kuća kažu da im nije svejedno zbog prljavštine koja je na ulicama ovog grada postala sada već uobičajena slika.

Kažu o tome:

-A šta da vam pričam, katastrofa! Ovo sad što vidite ovde je super, ali juče je bilo đubre. Na sve strane. Ipak tu žive ljudi. Ujutru nekom spavaju pred vratima. Ranije nije bilo baš toliko, bili su samo u prolazu, a sad su se takoreći nastanili ovde.

-Ne plašim se ni od koga, nemam zašto da se plašim, oni imaju svoje probleme, zato su i došli ovde.

-Ne, nema zašto da se bojimo; Nije mi neprijatno nego.. katastrofa, ludnica, mnogo ih ima, spavaju noću ovde, ne znam šta da kažem. S obzirom da ih je mnogo, dovoljno je jedan da se razboli, katastrofa ima da bude.

I lekari bez granica i direktor Doma zdravlja u Preševu kažu da do sada nije bilo slučajeva zaraze, ali da se ipak brine o tome da se izbeglice ne mešaju sa lokalnim stanovništvom. Direktor Doma zdravlja Mitat Sahiti dodaje: "Čim dobiju potvrde od strane policije, u roku od 72 sata oni moraju da napuste zemlju ili da traže azil i da budu smešteni u centre za azil. To je Sjenica, Tutin, Banja Koviljača i još ne znam gde u republici, onda već tu ima vremena da se ispita da li tu ima zaraza ili nema."

Iznemoglim izbeglicama pomažu i stanovnici Preševa

Kako se kreću u grupama i nikada ne odvajaju, već u prvom naselju na ulasku u Preševo izbeglice često odmaraju pred nečijim pragom, u hladovini, pre nego što stanu u beskrajni red ispred tranzitnog centra. Jedan od stanovnika Preševa ispred čije kuće često zatiče iznemogle ljude, kaže da bi im dao sve što ima: "Oni prolaze tu pored kuće, ja i supruga nosimo im vodu, ono što imamo, voća nešto. Žene sa decom, trudne žene, nemoćni, bolesni.. Ne smetaju nam, ali to je velika masa u pitanju, zbog higijene. Nemaju toalet, nemaju sredstva za umivanje, teško je. Neokupani su, nisu čisti. Prljavi, kako su išli po poljani, bosi idu preko njiva, preko rastinja iz Makedonije i put im je otežan."

Ovaj čovek nije jedini koji privatno pomaže migrantima. Stojeći u redu sa njima ugledali smo još jednog stanovnika Preševa koji donosi vodu žednim izbeglicama: "Vidim da nemaju vodu. A sad je 40 stepeni. Svako da doprinese po malo i biće u redu."

Sve veći problemi

Kako odmiče dan, sve više izbeglica staje u red. Na visokim temepraturama prepušteni sami sebi česta su padanja u nesvest od umora, gladi i žeđi. Od kako je 08. jula otvoren, kroz prihvatni centar je prošlo skoro 8.000 migranata, a tokom juna u Preševu je izdato oko 9.000 potvrda za azil ljudima iz Azije i Afrike. Kroz Preševo je za mesec i po dana prošlo onoliko izbeglica koliko sam grad ima stanovnika, nešto više od 15000. Država dnevno odvaja 15000 evra za pomoć ovim ljudima, što je previše za budžet Srbije, a premalo da im se pomogne.

Kako prihvatni centar nema kapacitete za izdavanje više od 700 dozvola za kretanje po Srbiji, autobusi sa migrantima u pratnji policije počeli su da pristižu i u Vladičin Han, Surdulicu, Vranje, Leskovac i Niš, odakle po dobijanju dokumenata odmah nastavljaju dalje put Beograda i Subotice. Zbog podizanja zida na granici sa Mađarskom, neretke su grupe ljudi koje idu ka Zaječaru i Knjaževcu, prema rumunskoj granici.