Ilegalna gradnja objekata na Kosovu: Priština kao urbana džungla

Bild 1 vergrößern +

Na Kosovu se naročito u zadnjih 15-tak godina često gradilo bez potrebnih "papira". - Na slici: centar Prištine (Fotostrecke 1)

• Fotostrecke 1: zurück zu Bild 6 von 6 <
• Bild 1/6
• Fotostrecke 1: vor zu Bild 2 von 6 >

Priština, urbana džungla ili veliko selo…Uglavnom, ovim rečima glavni grad Kosova opisuju i doživljavaju njegovi građani, ali i arhitetkte, koje konstatuju da opštine ne poštuju urbane planove koje su same usvojile. Čak kažu da je najgore što se ovakvo stanje ne može promeniti ni preko noći, niti u dužem vremenskom periodu, a u nekim slučajevima nikada.

U širem centru Prištine nije retka slika da se između dve moderne visoke stambene zgrade nađe i po neka stara niska privatna kuća, kuća vlasnika koji nije želeo da je proda za jeftine pare, kako su to uradile njegove bivše komšije. Zbog toga, putnici namernici ili retki turisti gradsku arhitekturu Prištine posmatraju kao nešto između istoka i zapada ili još apstraktnije – kao čardak ni na nebu ni na zemlji…

Urbanistički i arhitektonski haos

Urbanistički i arhitektonski haos najbolje pokazuje podatak da je do sada samo u Prištini predato preko 45 hiljada zahteva za legalizaciju objekata izgrađenih bez dozvole. A tu spadaju uglavnom kuće na privatnom i često opštinskom zemljištu, neki objekti visoke gradnje, a najčešće dogradnja novih spratova na objektima, koji su dobili dozvolu za samo određeni broj.

Poseban problem je gradnja stambenih objekata za zajedničko stanovanje, koji su uglavnom bez obavezne infrastrukture: bez parkinga, igrališta za decu, parka ili neke druge zelene površine. Izgrađene privatne kuće bez dozvole su posebna priča. Vlasnici se suočavaju sa problemom nepovezanog vodovoda i crnih voda sa gradskom infrastrukturom, nedostatkom puteva, o trotoarima da se ne govori i o nedostatku ulične rasvete. U ovakvim naseljima teško da mogu i dva vozila da se mimoiđu. Ako se ovome doda da je prekoračeno na desetine hiljada kvadratnih metara ilegalne gradnje u odnosu na izdate dozvole, onda je sasvim jasno u kakvom se urbanističkom haosu nalazi glavni grad Kosova.

Masovna ilegalna gradnja i nepoštovanje urbanističkih planova

Nepoštovanje urbanih planova počelo je odmah nakon konflikta 1999. godine, jer je svako ko je imao malo para želeo je da se nastani u Prištini, kao glavnom administrativnom centru. Masovnu ilegalnu gradnju tada je pokušao da spreči direktor za urbanizam u opštini Priština, Redžep Ljuci, ali je to platio životom.

Tek izborom Špenda Ahmetija, iz Pokreta Samoopredeljenje, pre više od godinu i po dana za gradonačelnika Prištine, stvari su počele da se menjaju. Naredio je rušenje nekoliko objekata izgrađenih bez potrebnih dozvola poznatih i kontroverzni biznismena, protiv opštinskih zvaničnika prethodne opštinske Vlade, zbog nezakonitih odluka o izdavanju dozvola za gradnju, Ahmeti je podneo na desetine sudskih tužbi i doneo odluku o zaustavljanju gradnje brojnih stambenih zgrada. Ovakva odluka je, međutim, izazvala novo nezadovoljstvo, kod građevinskih organizacija ili kako ich, zbog monopola i korupcije u javnosti još nazivaju, građevinske mafije.

Nebi Zarići: Različiti interesi u sektoru građevinarstva

Gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti je optužen da je tako bez posla mesecima ostavio preko 4 hiljade građevinskih radnika i da građevinske organizacije svakodnevno beleže gubitke. Organizovan je i veliki protest građevinara, a jedan od zahteva je i smenjivanje direktora urbanizma Liburna Aljiua, ali i da opština odustane od traženja potpune dokumentacije, koju su građevinari ocenili nepotrebnom.

Nebi Zarići, zamenik predsednika Udruženja građevinskih organizacija doduše priznaje da tu i tamo ima nekih prekoračenja izdatih dozvola za gradnju, ali dodaje i sledeće: “Različiti su interesi u sektoru građevinarstva, gde je svako upao u ovaj posao, a ne postoji ni dobro nadgledanje od strane Inspekcije. Ovo što se danas dešava, od dolaska Ahmetija na čelo Prištine je da je 10 odsto problema jednako sa 50 odsto onoga što se dešavalo pre pet ili šest godina, jer su okolnosti funkcionisanja države drugačiji”.

Direktor urbanizma nikud bez pištolja

Liburn Aljiu, direktor urbanizma u opštini Priština, koji javno priznaje da svakodnevno nosi i pištolj za koji poseduje dozvolu, u slučaju da bude napadnut, nije smenjen, ali je i činjenica da su u međuvremenu građevinske organizacije nastavile sa radovima. Ipak, i one će morati da predaju zahtev za legalizaciju najvećeg broja stambenih objekata, kako bi eventulani kupci bili sigurni da će živeti u legalnim, a ne ilegalno izgrađenim stanovima.

Do sada je na celoj teiritoriji Kosova podneto preko 250 hiljada zahteva za legalizaciju imovine izgrađene bez dozvola, a Ministarstva za dijasporu i zaštitu životne okoline i prostorno planiranje pozivaju i građane Kosova, koji žive u zemljama zapada, da što pre registruju svoju imovinu izgrađenu bez dozvole. Tu se podrazumevaju svi privatni objekti izgrađeni pre 30. avgusta 2013. godine.

Rok za registraciju objekata - do 11. juna 2015.

Poslednji rok za registraciju je 11. jun, a nakon perioda predviđenog za podnošenje žalbi, započeće i druga faza: proces legalizacije koji će započeti najkasnije 16. septembra ove godine. Ministar za dijasporu Valjon Murati je istakao da je ovaj proces besplatan i da se formulari nalaze na web stranicama pomenutih ministarstava. Sav informativni materijal u vezi legalizacije biće dostupan i na graničnim prelazima i aerodromima, a u slučaju da nisu u prilici da dođu na Kosovo, građani će moći da ovlaste neko drugo lice da u njihovo ime predaju odgovarajuće formulare.