Evropska unija o borbi protiv šverca ljudi: Zeleno svetlo za vojnu operaciju

Bild 1 vergrößern +

Čamci sa izbeglicama na Sredozemnom moru

U prvoj fazi operacije EUNAVFOR MED biće prikupljane što preciznije informacije o aktivnostima i načinu rada švercera ljudi u Libiji. To znači da će biti primenjena tehnika izviđanja i osmatranja u kojoj značajno mesto zauzima nemačka izviđačka tehnika. Zatim bi trebalo da uslede druga i treća faza projekta u kojima bi krijumčarski brodovi trebalo da budu zaplenjivani i uništavani.

EU namerava da pomrsi račune krijumčarima ljudi

Cilj ove akcije zagovornici i kritičari politike Evropske unije prema izbeglicama vide različito. Jedni tvrde da je dobro što će krijumčarima biti pomršeni računi, pošto oni ugrožavaju živote izbeglica time što na trošne brodove i čamce ukrcavaju i po pet puta više ljudi nego što je dozvoljeno – tako da ti brodovi često tonu. Drugi, međutim, smatraju da je cilj čitave akcije da se izbeglice kako je god moguće spreče u prelasku Sredozemnog mora – što znači da budu prepuštene svojoj zloj sudbini zbog koje su se i uputile na neizvesno putovanje. I zaista, zemlje Evropske unije ne mogu da se dogovore oko kvota za prihvat tih ljudi, a jedino o čemu se ne govori jeste na koji način bi moglo da im se omogući da legalno stignu do EU.

Mnogi, međutim, ne idu samo pomorskim, već i kopnenim putem. A u slučaju izbeglica iz Iraka, Sirije i Avganistana, jedan od njih vodi preko Turske, Grčke ili Bugarske, Makedonije i Srbije u – Mađarsku. Tokom proteklih meseci, ogroman broj izbeglica je uspeo da se dokopa te zemlje, ali ona sada planira gradnju zida na delu granice sa Srbijom i već mnogo uspešnije nego ranije vraća ilegalne došljake u Srbiju.

Makedonija, Srbija, Mađarska - jedan od kopnenih izbegličkih pravaca

Dok Mađarska i Srbija pokušavaju da vrate što veći broj izbeglica sa granica, Makedonija novim zakonom podstiče brz prolazak kroz zemlju, ističe bečki dnevnik „Prese“ ukazujući da bi to moglo izazvati veliki pritisak migranata na Srbiju. List podseća da je putovanje kroz Makedoniju do sada bila najteža deonica za izbeglice koje bi išle preko Grčke balkanskom rutom ka zapadnoj Evropi. To se sada promenilo izmenom zakona o azilan tima, koji trba da omogući migantima da što pre napuste zemlju, navodi dnevnik. Zbog nedostatka novčanih sredstava većina izbeglica je do sada Makedoniju prolazila pešice ili biciklima koje su skupo plaćali, a pre svega marševi duž pruge ka Srbiji bili su rizični i više puta proteklih meseci je brzi voz iz Soluna usmrtio imigante, ukazuje „Prese“ podsećajući da je u aprilu 14 osoba iz Somalije i Avganistana kod Velesa poginulo na pruzi.

Novi zakon, kako dodaje list, omogućava izbeglicama besplatno korišćenje autobusa i železnice, i zahteva od izbeglice da u roku od 72 sata podnese zahtev za azil ili napuste zemlju. Dok makedonske nevladine organizacije pozdravljaju novi zakon, Srbija je zabrinuta zbog pojačanog pritiska na svojoj južnoj međi, podvlači dnevnik. „Posle izmene zakona o azilu u susednoj zemlji Srbija realno mora računati na veću imigaciju iz Makedonije“, ukazao je Radoš Đurović direktor Centra za pomoć i zaštitu tražilaca azila u Srbiji. On je naveo da je otežavajuća okolnost što sporazum o readmisiji između Srbije i Makedonije gotovo ne funkcioniše, a i zbog loših odnosa Atine i Skoplja proterivanje ilegalnih migranata u Grčku je otežano.