Azilanti u Srbiji: "Ostali bi, ali tu nema posla ni za Vas"

Bild 1 vergrößern +

Utakmica izmedju mladih iz Tutina i azilanata iz tamošnjeg Centra za prihvat azilanata

Stanari zgrade u centru Beograda, odlučili su da nedavni Ramazanski Bajram, koliko toliko, učine lepšim migrantima koji dane provode u parkovima oko autobuske i železničke stanice. Prikupili su dvesto kilograma slatkiša, sokova i sredstava za higijenu i podelili ih ženama i deci. "Na četrdeset stepeni sedeli su na zemlji i betonu u parku. Niko se nije otimao, dostojanstveno su stajali u redu i uzeli poklone" - pričala je jedna od učesnica akcije. To je tek jedna od svakodnevnih manje vidljivih akcija kojim građani, i dalje u ogromnoj meri pozitivno nastrojeni prema migrantima, pokušavaju da im put kroz Srbiju učine lakšim. Iako postoji bojazan da bi pojedine desničarske organizacije mogle da ih optuže za svašta, od skrivenih terorista do prenosilaca bolesti, to se do sada nije dogodilo. Tome, svakako doprinose i stavovi političara i medija koji su krajnje pomirljivi i pozitivni.

Sve više teško povređenih migranata

Brojni azilanti još i pre ulaska u Srbiju doživljavaju različite nesreće i često dolazi do ozbiljnih povreda. Aktivisti iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, koji već godinama migrantima pomažu u pravnoj i psiho-socijalnoj pomoći, od zastupanja pred sudovima do upisa u školu dece čiji roditelji duže borave u nekim od centara za azilante, kažu da će taj broj, izgradnjom zida, biti sve veći. Za WDR, direktor Centra, Radoš Đurović kaže: "Već se u desetinama meri broj onih koji imaju jako ozbiljne povrede i nalaze se po bolnicama. Kako raste broj ljudi koji dolaze, tako raste i broj povređenih. Ima tu ljudi sa povredama kičme, kvadriplegičarima, frakturama lobanje, gangrenom. Sve su teži uslovi za krijumčarenje pošto su veće kontrole, a sa izgradnjom zida znatno će se povećati i broj teško povređenih", kaže Đurović. Oni koji ne prežive, zabeleženi su i smrtni slučajevi, a rodbina ne preuzme i transportuje telo, sahranjuju se u Srbiji po običajima vere kojoj pripadaju. Neretko, na sahrane dolaze i članovi porodica koji su uspeli da dobiju dokumenta u nekoj od zapadnih zemalja.

U Srbiji, inače, prijavljeni azilanti uživaju istu zdravstvenu zaštitu kao i domaće stanovništvo. Koliko je sudbina često surova pokazuje i primer azilanta koji je, zbog slomljene kičme, boravio u jednoj bolnici. Nepokretan, u kolicima, stupio je u kontakt sa krijumčarima i nestao. Šta je dalje bilo, ne zna se. Postoje i lepe, ali ništa manje potresne priče. Mladi bračni par iz Iraka, preko Bugarskih planina prošle godine je stigao u Srbiju.Žena se, zbog napora, prevremeno porodila u Valjevu. Beba je prebačena na Institut za neonatologiju u Beograd sa malim šansama da preživi. Uz brojne administrativno tehničke peripetije, priča ima srećan kraj. Radoš Đurović toga se seća kao da je bilo juče: "Majka se koliko toliko oporavila i izašla je iz bolnice, otac je čekao da vidi dete. Imali su dvadeset i pet godina i bili su potpuno izgubljeni. I onda strašan trenutak - otac plače i govori nam da je poslednjih hiljadu Evra dao krijumčarima i da oni moraju da krenu put Nemačke da traže status izbeglica. Zavetovao nas je da mu čuvamo dete ako preživi, i da će kad-tad doći po njega. Seli su u taksi i otišli. Dete je, srećom preživelo, a onda su usledile brojne peripetije kako da mu pribavimo krštenicu, papire gde je rođeno, ko su mu roditelji. gde da ga smestimo u hraniteljski porodicu, šta dalje sa njim. Srećom, uz dobru volju svih, sve je završeno na najbolji način, a onda je porodica posle nekog vremena, stekavši status izbeglica, došla po dečaka. To je bio trijumf nad nevoljama"

Fudbal pomaže

U Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila funkcionišu i timovi pedagoga i psihologa. Njihov zadatak je, između ostalog, socijalizacija azilanata, a sa zadovoljstvom podvlače da je više od trtidesetoro dece krenulo u škole. Pedagog Centra, Jovana Vinčić, naglašava: " Ljudi nemaju dovoljno informacija o tome ko su azilanti i zašto dolaze u Srbiju. Navikavaju se vremenom, ali najbolji način je direktan kontakt i komunikacija. To se ostvaruje tako što se organizuje da u nečem zajedno učestvuju, da nešto zajednički rade, bilo da kuvaju, crtaju, pođu zajedno u školu ili se bave sportom. To daje najbolje rezultate". Jedan od dobrih načina je organizovanje fudbalskih utakmica. U Lajkovcu je bio organizovan turnir u kom su učestvovali timovi političkih partija i tim azilanata. Nevažno, ali pomenimo i to, zauzeli su drugo mesto. Prošlog vikenda održan je fudbalski meč između omladinaca Tutina, u kom se nalazi jedan od Centara za prihvat azilanata i ekipe migranata, u kojoj su svi podjednako uživali.

Zanemarljiv broj incidenata

Do sada je zabeleženo svega nekoliko incidenata u kojima su učestvovali migranti, ali nijedan sa domaćim stanovništvom. Nedavno je, blizu Mađarske granice nožem ubijen jedan Avganistanac. Kako se nezvanično može čuti, radilo se ne o sukobu između migranata, već između krijumčara koji su iz zemalja odakle i nevoljnici, a rade u saradnji sa lokalnim kriminalcima. Azilanti često govore kako se u Srbiji osećaju dobro i sigurno. Tu bi rado ostali i da žive, ali su svesni da ovde nema posla ni za domaće stanovništvo.