Kosovo i Briselski sporazumi : Trnovit put do pomirenja Srba i Albanaca

Bild 1 vergrößern +

Šef kosovske diplomatije Hašim Tači i predsednik Vlade Isa Mustafa

Poslednji potisani sporazumi u Briselu, posebno onaj o formiranju Zajednice srpskih opština i dalje je tema broj jedan na Kosovu. Opozicioni Pokret “Samoopredeljenje”, koji smatra da je formiranjem ove zajednice ugrožen kosovski integritet i suverenitet, vrši ubrzane pripreme za organizovanje velikih demonstracija i poručuje da će one trajati do pada Vlade Ise Mustafe. Ovih dana, kako su najavili, stav o eventualnom učestvovanju u demonstracijama izneće i druge opozicione partije.

Ni kosovski Srbi nisu optimisti. Većina smatra da će ih formiranjem ove Zajednice, Vlada u Beogradu ostaviti na cedilu. U ovakvoj političkoj klimi, kada Srbi kritikuju Vladu u Srbiji, a Albanci, Vladu na Kosovu, postavlja se i pitanje budućih odnosa srpskih i albanskih građana, odnosno da li je moguće da oni u budućnosti žive u prijateljskim odnosima.

Ipak, sve je više glasova među intelektualcima, analitičarima i civilnom društvu da je došlo vreme za uspostavljanje intenazivne komunikacije i saradnje među kosovskim Srbima i Albancima, u svim oblastima, kako bi se prevazišla neprijateljstva koja su ih decenijama sputavala da vode normalan život. No, svi oni se slažu da za to nije dovoljna samo dobra volja građana, već i političara, koji znaju da naprave korak napred, ali često i dva koraka unazad. U ovom kontekstu i Marko Đurić, direktor kancelarije srpske Vlade za Kosovo i Metohiju smatra da je došlo vreme da se zakopaju ratne sekire: „Nama je potpuno jasno da postoje stvari oko kojih se nikada nećemo složiti, ali nam je isto tako potpuno jasno da devetomilionski srpski narod na Balkanskom poluostruvu i sedmomilionski albanski narod na Balkanskom poluostruvu, ako hoćete mogu reći nešto jeretički, jedino mogu imati budućnost ako budu imali prijateljske odnose.“

Nenad Rašić, bivši ministar u kosovskoj Vladi, smatra da su srpsko -albanski odnosi na Kosovu veoma kompleksni, a da će budućnost tih odnosa zavisiti od realizacije poslednja četiri sporazuma postignuta u Briselu: „Na jedan način uzmite sa rezervom to što kažem , ali oni su potpisani jer je to bio politički kompromis dveju strana i takve ideje se obično ne ostvaruju, one se potpisuju, ali se ne sprovode.“

Nedžmedin Spahiu, dobar poznavalac kosovskih prilika, smatra da su dijalog u Briselu i postignuti sporazumi razbili led na visokom nivou i da sada sledi olakšana komunikacija između kosovskih Srba i Albanaca. Na opasku da ipak ima nezadovoljstava na obema stranama, kada su u pitanju postignuti sporazumi, Spahiu odgovara: „Da, ali stvar je u tome da sada obični građani ne mogu biti manipulisani na etničkoj, nacionalnoj ili verskoj bazi, jer su se tako do sada prikrivale velike krađe, korupcija i tako dalje… Sada će biti manje prostora da se to radi.”

Branimir Krstić, predstavnik civilnog društva smatra da čak i različite interpretacije Briselskih sporazuma srpske i kosovske strane predstavljaju rak ranu poboljšanju srpsko - albanskih odnosa na Kosovu. „Još uvek su ti nekakvi ne namireni računi kočnica za sve ono što treba da dođe. Ono što se meni čini krucijalno i jako bitno je da od predškolskog uzrasta, preko osnovne i srednje škole, studenata, pod hitno se formiuraju različite radne grupe usaglašavanja, približavanja… Dakle, do pomirenja se može samo tako”, uveren je Krstić.

Ono u čemu se slažu i srpski i kosovski analitičari je da političari moraju da promene komunikaciju sa svojim građanima i ne proglašavaju svoje navodne pobede nakon svakog susreta ili potpisanoig sporazuma u Briselu. Marko Đurić, koji je poslednji put i sam izjavio da je Srbija pobedila Kosovo sa 5:0, kaže: „Mi možemo da se po nekada takmičimo oko toga ko je bio veštiji, ko je bio elokventiji, ali rešenja koja proizvedemo moraju da budu prvo primenljiva, a zatim moraju da donesu korist svima.“

Pod normalizacijom srpsko – albanskih odnosa Đurić podrazumeva sledeće: „Ta normalizacija odnosa uključuje i da ljudi mogu neometano da cirkulišu bilo gde na ovom prostoru i mi ćemo, kao Vlada Srbije, učiniti sve da liberalizujemo maksimalno protok ljudi roba i kapitala i očekujem da i drugi učine isto.“

Branimir Krstić smatra da je ekonomski faktor najbitniji za normalizaciju srpsko – albanskih odnosa. “Trepča” će i onako pripasti međunarodnom, dakle internacionalnom vlasniku… I sve velike kompanije, sva blaga Kosova završiće u džepovima velikih svetskih bogataša. Dajte da to krene odmah , a onda ćemo lako da li ćemo u istoriji pričati da li je Skenderbeg bio nacionalni junak ili neki vazal nekog kralja u Beogradu“, izjavio je Krstić.

Dok s jedne strane međunarodna zajednica čini velike napore da kroz pregovore u Briselu što više približi Srbiju i Kosovo Evropskoj uniji, Vlade obeju država se, nakon potpisivanja poslednja četiri sporazuma, suočavaju sa nezadovoljstvima. Velike demonstracije, do pada kosovske Vlade najavljuje Pokret “Samoopredeljenje”, a srpska opozicija na Kosovu smatra da ih je Vlada u Beogradu izdala. Sudeći po ovakvim reagovanjima, odnosno produbljenom nepoverenju, izgleda da je put pomirenja srpske i albanske zajednice na Kosovu i dalje veoma trnovit.