Mogućnosti ulaganja u kosovsku privredu: Teorija i praksa razvojnog programa

Bild 1 vergrößern +

Sejfedin Džambaz, biznismen iz Burse

Prema zvaničnim podacima oko 45 odsto, najviše mladih i radno sposobnih, računajući i onih sa master diplomama , godinama čeka na posao. Taj procenat u stvarnosti je osetno veći jer je praksa da se mnogi ne prijavljuju na zavode za zapošljavanje. Oni koji imaju sreću da se zaposle u državnom sektoru, u proseku primaju oko 350 eura , a kod privatnika - skoro duplo manje.

Kosovski zvaničnici ne propustaju priliku da pozovu bizmismene iz celog sveta kako bi uložili novac u ovdašnju privredu. Nude, kako kažu, odlične uslove za to. Nedavno su promovisali i razvojni program kojim se perdvidja smanjenje PDV-a, ukidanje poreza na uvoz sirovina i investicije te pooštravanje borbe protivu sive ekonomije.

Pre prošlogodišnjih centralnih izbora, Hašim Tači, tada premijer Kosova, skoro u svim većim gradovima proglasio je slobodne industrijske zone. To bi, izmedju ostalog, značilo da se poslovanjem u njima, investitorima obezbedjuju specijalne olakšice i povlašćeni poreski režim, oslobadjanje od carina na uvoz sirovina, mašina, opreme i gradjevinskog materijala. Jedna od tih industrijskih zona je i ona u Prizrenu.

Ramadan Muja, predsednik ove druge po veličini kosovske opštine, je nedavno, na Forumu biznisa, govorio o prednostima ulaganja u ovdašnju privredu: „Ja, predsednik opštine, pozivam biznismene iz inostranstva da ulažu u našu opštinu. Nudimo im niske poreze, brzo regulisanje dokumentacije. Imamo novu industrijsku zonu sa povoljnom infrastrukturom... Cilj nam je zapošljavanje što većeg broja naših gradjana“ – kazao je Muja.

Muso Salihi, dugogodišnji biznismen upravo iz Prizrena, koji zapošljava više desetina radnika, slaže se da je brza procedura za dobijanje neophodne dokumentacije, ali, po njemu, postoje objektivni problemi u poslovanju a time i dodatnom zapošljavanju nove radne snage: „Imamo problema sa električnom energijom, nestabilnim tržištem, problem sa nelikvidnošću“ – tvrdi Salihi.

Neki od onih koji se pozivaju da ulažu svoj kapital na Kosovu, medjutim, imaju negativno iskustvo i u velikoj su dilemi šta dalje. Medju njima je i Sejfedin Džambaz, iz Burse, trećeg po veličini grada u Turskoj. On je, tvrdi, pre pet godina uložio svoj kapital u Kosovom Polju: „Veliki je porez na sve. Odavde (iz Turske) ide veliki broj investitora, ali ne mogu tamo da rade. Svi oni koji su tamo otišli posle 2010. - loše su prošli“ – ističe Džambaz

Ovaj novosadski zet, koji se školovao i dugo radio u Nemačkoj, iznosi i primere one druge, kako kaže, tamne strane poslovanja na Kosovu: „Konkurisali smo na jednom tenderu. Bilo nas je sedam i mi smo bili najjeftiniji. Dobila je tender firma iz jedne zemlje u regionu. Iako su imali veću cenu, oni su pobedili i dobili tender. To nisam mogao da razumem. Onda sam sam digao ruke od tendera“.

Džambaz ne razume zašto je korupcija toliko rasprostranjena kod predstavnika najviših kosovskih institucija: „Sve je to OK, pričaš i završiš. Nikada nisam pokušavao sa strane, ali kaže, ako mi daš toliko ili toliko možeš ti dobiti ... Mi to ne radimo. Prvo zbog principa vere a onda poslovni princip. To mi tako nismo naučili.“ – zaključuje on.

Nedavno je kosovsku javnost uzdrmala vest da je Sulejman Konuševci iz Podujeva, vlasnik „Inter Compani„ firme koja se bavi proizvodnjom jestivog ulja, napustio Kosovo. Otpustio je sto radnika i istu proizvodnju započeo u Bugarskoj. On je to uradio, kako je izjavio „zbog loše fiskalne politike nepovoljne za ekonomski razvoj i nepovoljne za lokelne proizvode.“ Osim ostalih prednosti, on je naveo da je u Bugarskim bankama kamata 3,8 a na onim na Kosovu do 15 odsto.

Konuševci je u Bugarkoj zaposlio 60 radnika, tamo proizvodi jestivo ulje i onda ga uvozi na Kosovo. Investicija od tri i po miliona eura u Podujevu mu je propala. Prema podacima Agencije za promovisanje investicija Kosova od 2008. do 2013. godine, najvise Nemačka i Turska a onda, Švajcarska, Velika Britanija, Austrija, SAD, Holandija i Norveška su zemlje koje su na Kosovu ulozile oko milijardu i 200 miliona eura.