Žene i porodično nasleđe: Tradicija važnija od Zakona

Bild 1 vergrößern +

Ovo je samo nekoliko citata običajnog prava poznatog kao Kanon Ljeke Dukađinija iz 15 veka. Još je zanimljiviji, jer i danas na Kosovu ima velikog uticaja, kada je reč o pravu žena na nasleđe. Prema podacima Kosovske katastarske agencije, poslednjih godina je ipak zapaženo povećanje interesovanja žena da iskoriste pravo na nasleđe, bilo kao ćerka ili kao supruga. Tako je 2012. godine oko 14 odsto registrovane imovine bilo na ime žena, naredne 2013. procenat je povećan na 15,7 odsto, a aktuleno je preko 16 odsto registrovane imovine u vlasništvu žena.

Grupa žena poslanica, koja se već nekoliko godina aktivno zalaže za prava žena, smatra da na Kosovu postoji dobar Zakon o nasleđu, ali i da je još uvek široka pojava da se testamentom imovina ostavlja uglavnom muškim potomcima. S druge strane, problem je i što prilikom razvoda, žena uglavnom ostaje bez ikakve imovine, i ako joj je zakonom to pripada. Poslanica u skupštini Kosova Emilija Rexhepi objašnjava da postoje poteškoće kako bi se Zakon o nasleđu primenio u potpunosti. Prepreke su i patrijarhalno vaspitanje, stereotipi u društvu, kao i odnosi u porodici.

Sociolog Anton Berishaj kaže da je nasleđe žena na Kosovu veoma kompleksno pitanje i da se ne može rešiti tako brzo, jer ima svoje korene u dalekoj prošlosti. Prema sociološkim saznanjima i danas se žena na Kosovu suočava sa raznim pritiscima. I Rexhepi i Berishaj smatraju da običajni zakoni treba što pre da se zamene primenom pozitivnih zakona, te da su i aktivna uloga sudova i razvijenost društva u opšte, važni preduslovi.

Prema istraživanjima nevladinih organizacija, i u sudskim parnicama, procenat žena koje dobiju ročište, odnosno pravo na porodično nasleđe, je tek simboličan. Došli su do zaključka da se ova situacija može brže promeniti samo kada se žene u mnogo većem broju budu izborile za ekonomsku i socijalnu nezavisnost, čime bi i emancipacija žena u kosovskom društvu bila znatno olakšana.