Vino sa Kosova : "Amselfelder" nekad najomiljenije vino Nemaca

Bild 1 vergrößern +

U srednjem veku vinovod do carskih odaja

Kosovska vinska regija se proteže od Peći na zapadu, preko Prizrena do skoro Prištine na istoku. U pitomim dolinama i na proplancima se susreću kontinentalna i mediteranska klima, a vinogradi leže i do 700 metara nadmorske visine. "Vinova loza se ovde gaji još iz doba Rimljana, a iskopine su dokazale da je u 13. veku vino teklo od Velike Hoče do Prizrena, direktno u carske odaje", priča Boža Petrović iz Velike Hoče i dodaje: "Ovde je nadmorska visina 600 metara, tamo je negde oko 500 metara, znači vino je teklo u slobodnom padu, otvori se slavina i teče vino do Prizrena, direktno do Dušanovog grada." 72-godišnji Boža Petrović je patrijarh porodice Petrović, vinara u četvrtoj generaciji: "Svi su ovde oduvek pravili vino, čak i moj deda. 1905. je bio u Americi i zidao usred Nju Jorka, u centru, česmu. Tamo je radio, a kada se vratio kupio je vinograd od Turaka. Tako se vinarstvo uvuklo u nas, nasledili smo ga, moj otac, pa ja, pa evo sada i moj sin."

Procvatu vinske industrije na Kosovu doprineli Nemci

Sedamdesetak godina kasnije, na Kosovu se spajaju državne vinarije, nastaje vinski gigant "Agrokor", a za uspeh ove kompanije su najodgovorniji – Nemci. 1963. godine je jedan nemački vinar iz Bingena na Rajni "kreirao" svoje vino u saradnji sa kosovskim vinarima, i nazvao ga "Amselfelder". Ovo poluslatko vino, koje se tada u supermarketima prodavalo za nešto više od jedne marke, je uskoro postalo najomiljenije crveno vino u Nemačkoj. Vahted Spahiu, 69 godina star, bavi se već 43 godine vinom. To rado radi i danas, iako je u penziji. Vahted je počeo kao običan radnik, a sa stipendijom "Agrokora" je završio tehnološki fakultet i postao jedan od najpoznatijih stručnjaka za vino u celoj Jugoslaviji. Rado se seća tog vremena: "Tada se iz Orahovca vino vozilo prvo do Peći. U Peći je čekao voz, na voz se tovarilo u cisterne, i to iz buradi, koje su do Peći došli traktorom. A iz Peći je onda voz išao za Bingen." A o "Amselfelderu" kaže: "To je vino standardnog kvaliteta, od 1963. pa do danas. Malo slatko vino, negde 30 grama po litru zasladjeno i uvek sa 11 procenata alkohola. Standard se održavao, bez obzira da li je godina bila kišna ili ne."

Ratna i posleratna vremena

A onda je došlo vreme rata, i "Agrokor" je nestao u ratnom vihoru. Boža Petrović, Vahtedov kolega iz "Agrokora": "Imali smo veliko poverenje jedno u drugoga. Onda smo se rasturili, posle toga je bilo malo druženja, tek da se sretnemo. A to je veliki pomak i taj dalji rad sa Bingenom. Treba da krene prvo izmirenje medju nama, pa da sve krene i da za sve bude dobro." "Amselfelder" os 2007. godine ponovo putuje za Nemačku, a firma, koja je delimično preuzela "Agrokor" danas zapošljava i do 400 radnika.

Vinarija "Stone castle" izvozi vino za Evropu i Ameriku – i najtad i za Srbiju

Vinarija "Stone castle" je jedna od retkih, uspešnih privatizacija na Kosovu. Vlasnik je Rrustam Gecaj, Albanac i američki biznismen, koji je u vinariju uložio milione dolara. Na 700 hektara vinove loze gaji se vino koje se izvozi u Evropu i Ameriku. Ali i u Hrvatsku i Sloveniju. Artur Camaj, menadžer marketinga: "Najbolja tržišta su nam Hrvatska, Češka, Albanija. Godišnje u Hrvatskoj prodamo oko dva miliona litara. Dobro ide u Americi, Turska nam nije loša, Slovenija takodje, a prisutni smo i u Crnoj Gori." Uglavnom se izvoze "stolna vina", ali i vina kao što su Chardonay ili Riesling od belih vina, a od crnih, Cabernet, Merlot i Shiraz. Artur Camaj je za Radio forum otkrio i ono, što se u srpskoj javnosti ne zna – ili možda krije. Već godinama je vino njegove firme prisutno na sprskom tržištu, ali kao rinfuza, bez ikakvih geografskih oznaka. "Stone castle" trenutno prodaje srpskim firmama i do dva ipo miliona litara vina.

Od maja ove, 2015. godine "Stone castle" je uspeo ono, što nijednoj drugoj firmi sa Kosova, makar oficijelno, nije uspelo, kaže Artur Camaj: "Mi smo prva kosovska kompanija koja je ušla na srpsko tržište pod našim imenom, odnosno brendom." Tako se sada vino firme "Stone castle", sa svim geografskim i držvanim oznakama sada prodaje i u Srbiji. Sa druge strane, male, srpske vinarije sa Kosova su i dosada prodavale svoje vino u Srbiji, što je očigledno na političkom nivou – bilo dozvoljeno. Nemačka organizaija "Gesellschaft fuer internationale Zusammenarbeit" iz Prištine, koja pomaže male vinarije, bilo srpske, bilo albanske, smatra da budućnost Kosova leži baš – u vinu.