SOS-dom za svu decu: Deset godina dečijeg sela u Kraljevu

Bild 1 vergrößern +

U SOS-dečijem selu postoji i hor Zvezdica sa 30-tak dečaka i devojčica (Fotostrecke 1)

• Fotostrecke 1: zurück zu Bild 4 von 4 <
• Bild 1/4
• Fotostrecke 1: vor zu Bild 2 von 4 >

"Trenutno imamo na smeštaju dve devojčice iz Kine", kaže za Radioforum Vesna Jokanović-Mraković, direktorka medjunarodne organziacije "SOS-dečija sela" za Srbiju i dodaje: "Njihova majka je Kineskinja, a otac Srbin. One su naše državljanke, ali su odrasle u Kini. Deca nisu znala naš jezik, tako da se nijedna hraniteljska porodica nije usudila da ih smesti. Mi smo prihvatili taj izazov, uspešno su krenule u vrtić, odnosno školu, lepo su se integrisale, polako uče jezik."

Selo sa SOS-majkama ili hraniteljicama

Jedino dečije selo, koje danas postoji u Srbiji je 2005. godine izgradjeno u Kraljevu. Ovo dečije selo ima 14 porodičnih kuća, u svakoj kući živi jedna SOS-majka ili hraniteljica. U ovom trenutku u selu šivi preko sedamdesetoro dece, najmladje dete ima pet meseci, najstarije 16 godina.

Jedan od razloga zašto je baš izabrano Kraljevo je bio i veliki broj izbeglica sa Kosova, kaže Vesna Jokanović-Mraković: "Preko 25.000 ljudi sa Kosova, interno raseljenih, doselilo se u Kraljevo, kao i 7.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Procena je bila da će u toj populaciji biti jako puno dece. Na sreću, to se pokazalo kao potpuno pogrešna procena." Drugi razlog za gradnju dečijeg sela baš u Kraljevu je geografska pozicija grada. Kraljevo se nalazi u srcu centralne Srbije, a dečija sela nisu lokalnog karaktera već u njima borave deca iz cele zemlje. Treći razlog je velika podrška opštine Kraljevo, koja je ustupila, bez ikakve naknade zemljište za gradnju dečijeg sela i to na 40 godina.

Deca iz svih krajeva Srbije

Za ovih 10 godina je 122 deteta živelo u dečijem selu u Kraljevu, a trenutno ih tu ima preko sedamdesetoro. Vesna Jokanović-Mraković podvlači: "Decu nikada ne delimo po nacionalnoj, verskoj ili nekoj drugoj pripadnosti. Deca dolaze iz svih krajeva Srbije."

Specifičnost "Dečijih sela" – a to je ono što ih razlikuje od svih postojećih oblika hraniteljskog staranja o deci ne samo u Srbiji, je to da se braća i sestre ne razdvajaju. Jer, ako ima više braće i sestara, retko postoje uslovi da budu smešteni u jednoj hraniteljskoj porodici. Dešava se da u jednoj porodičnoj kući u dečijem selu u Kraljevu živi i do šestoro braće i sestara.

Staranje od detinjstva do zapošljavanja

Briga o deci je podeljena u tri faze: Prva je u porodici, kada deca žive sa SOS majkama, a onda sa 15 do 17 godina mladi prelaze u zajednicu mladih. Stanuju u kući van dečijeg sela, tu sada uče da samostalnije brinu o sebi. Naravno, na putu u zrelost pomažu im edukatori, koji ne žive sa njima, ali su stalno prisutni.

Ali to nije kraj staranja o štićenicima, koji su proveli detinjstvo u dečijem selu. Vesna Jokanović-Mraković: "Treća faza je program polusamostalnog života, za koju mladi ljudi koji su završili školovanje, zanat ili srednju školu ili studenti za vreme studiranja, apliciraju i imaju još dve godine finansijsku i savetodavnu podršku od strane naše organizacije, dok potpuno u tom periodu ne stanu na svoje noge." Uslov za ovu podršku je da mladi u tom vremenu nadju bilokakav posao, makar i privremeni.

SOS-unuci

Odgajanje dece u "SOS-dečijim selima" se pokazalo kao vrlo uspešno. "Neki od njih su se već osamostalili, imaju svoje porodice, tri devojke su se već udale, imamo već pet SOS-unuka, odnosno četiri, peto je na putu. Svi oni imaju braću i sestre koji su još uvek u našem SOS- selu.", kaže Vesna Jokanović-Mraković:

Pored dečijeg sela u Kraljevu, srpski ogranak medjunarodne asocijacije "SOS-dečija sela" ima i druge programe. U Nišu je to "Putokaz", koji pomaže biološkim roditeljima da ne napuštaju decu, ako imaju imaju probleme bilo koje prirode. U Zaječaru pomažu hraniteljskim porodicama. To je program podrške porodicama koje brinu o i do 40-oro dece, a sprovodi se kroz razne obuke koje im pomažu da se bolje brinu o deci, ali i o sebi.

Srbija finasira smeštaj

Svi projekti u Srbiji su do 2007. godine finansirani iz budžeta medjunarodne organizacije "SOS-Kinderdorf". Od 2007. Srbija plaća troškove smeštaja, to je 30 procenata svih troškova, 70 procenata preuzima i dalje SOS-fondacija. Vesna Jokanović-Mraković, direktorka sprskog ogranka ove fondacije na kraju kaže: "Svaki dinar nam je potreban, za svaku pomoć smo duboko zahvalni".