Makedonija preplavljena izbeglicama: „Balkanskom rutom“ do Evropske unije

Bild 1 vergrößern +

Grupa migranata hoda prugom u okolini Velesa, Makedonija

Uzalud je mašinovođa pokušavao da zaustavi kompoziciju, dok se na pruzi ispred njega odvijala prava drama. 50-ak izbeglica iz Somalije, Sirije, Avganistana pokušavalo je da spasi živu glavu. Voz je na njih naišao dok su se odmarali od dugog puta, a za to su odabrali najgore moguće mesto. Levo od njih je bio kanjon Vardara, desno- brdo, a ispred njih tunel. 14 migranata nije uspelo da izbegne nalet lokomotive. Poginuli su na licu mesta.

Pogibija migranata na makedonskim prugama događa se već godinama, ali poslednja tragedija bacila je novo svetlo na agoniju kroz koju prolaze ovi ljudi. U poslednjih 12 meseci, prema podacima makedonske policije, na prugama u zemlji stradalo je najmanje 26 izbeglica. Njihov put počinje u Africi ili na Bliskom istoku, odakle ih krijumčari prebacuju morskim putem preko Sredozemlja do italijanskog kopna ili kopnenim putem preko Turske i Grčke stižu do Makedonije, a onda preko Srbije pokušavaju da se domognu Mađarske, t.j. Evropske Unije.

„Ne možete ni zamisliti situaciju tamo. Svakodnevno padaju bombe, pucaju iz aviona, topova. Pucaju na nas svakog dana“, kaže jedan migrant iz Sirije koji je pronašao utočište u divljem kampu u Makedoniji.

Do sredine 2014. godine broj izbeglica koje su stizale do Makedonije bio je relativno nizak- stotinjak ljudi mesečno, ali od prošlog leta, vlasti u Skoplju kažu da se taj broj popeo na više hiljada mesečno. Grčko-makedonsku granicu prelaze ilegalno, često pomoću švercerskih grupa, a onda se u kolonama kreću prugom ili autoputom do makedonsko-srpske granice. Među njima su i trudne žene i maloletna deca, koji prelaze hiljade kilometara pešice.

„Ova žena je u četvrtom mesecu trudnoće. Bez lekova, bez para, bez mleka... bez ičega“, objašnjava jedna izbeglica iz Sirije katastrofalno stanje svoje prijateljice, dok i sama u rukama drži dvogodišnju kčer.

Iz makedonske policije kažu da imigranti koriste takozvanu „Balkansku rutu“ da bi stigli do bogatijih zemalja EU. Objašnjavaju da Makedonija radi sve što je u njenoj moći da zaštiti svoju južnu granicu sa Grčkom odakle migranti uglavnom ulaze u zemlju, ali je za takvo nešto potrebna bolja saradnja sa tamošnjim vlastima.

I upravo je u toj saradnji i najveći problem. Iako to niko oficijalno ne priznaje, utisak je da grčke vlasti, koje su i same pod velikim pritiskom ilegalne migracije, svesno propuštaju migrante da ilegalno prelaze granicu. Onda to isto rade i makedonske vlasti koje zažmure dok migranti ne prođu srpsku granicu i tako dalje sve do Mađarske. Poenta je u tome da nijedna od ovih zemalja ne želi da zvanično prizna migrante kao izbeglice zato što bi se oni u slučaju deportacije iz zemalja Evropske Unije morali vratiti u zemlje iz kojih su došli. Tako se i događa da svakog dana stotine migranata prelazi pešice pruge i autoputeve u regionu, a da niko od nadležnih ne reaguje. O tome govori i priča ovog 25-godišnjeg migranta iz Avganistana koji, kao i mnoge druge izbeglice, neće da kaže svoje ime: „Krenuo sam iz Avganistana pre dve godine, stigao sam u Tursku i tamu sam ostao godinu dana. Posle sam izvesno vreme prešao u Grčku i sada sam 2-3 meseca ovde. 14 puta sam išao do Skoplja i tamo nas policija hapsi i vraća nas do granice kod Gevgelije. Ali opet pokušavamo. Neki stižu do Srbije za nedelju dana, a nesrećnicima kao meni su potrebni meseci da bi stigli tamo“.

Da stvar bude gora i ono malo migranata koji dobiju status u Makedoniji očekuju užasni uslovi u jedinom prihvatnom centru za izbeglice u zemlji. Kako je nedavno ocenio i nemački Pro Asyl u prihvatnom centru „Gazi Baba“ na periferiji Skoplja vladaju „nehumani uslovi“. Istraživački tim nemačke organizacije došao je do saznanja da u kompleksu koji ima mesta za 150 ljudi stanuje više od 300 izbeglica. „Izbeglice ne dobijaju lekarsku pomoć, a ne poštuju se ni njihova osnovna ljudska prava“, kažu iz Pro Asyl-a.