Makedonija u potrazi za investicijama: Makedonska vlada planira otvaranje offshore zona

Bild 1 vergrößern +

Premijer Makedonije Nikola Gruevski

Ideja konzervativne makedonske vlade da u zemlji omogući formiranje slobodnih finansijskih zona u mnogome podseća na već postojeće sisteme koji funkcionišu u zemljama poput Kipra i Luksemburga na evropskom tlu. Makedonska vlada planira da preko slobodnih finansijskih zona da privuče velike svetske banke i korporacije koji bi registrirali svoje firme u Makedoniji, ali bi one praktično funkcionisale u paralelnom sistemu i za njih bi važila druga pravila.

Makedonski ministar finansija Zoran Stavreski i ne krije da je model finansijske zone modeliran prema primeru Luksemburga, ali tvrdi da to nikako ne znači da će zemlja postati svojevrsni poreski raj: “Nema ni reči o tome da će Makedonija postati nekakva offshore zona. To se ne može ni uraditi u ovim okolnostima u kojima je Makedonija kandidat za članstvo u EU. Radi se o iskoriščavanju prednosti koje ima Makedonija, u delu poreznih olakšanja i jeftinije radne snage“.

Da bi se realizirala ideja makedonske vlade potrebna je promena Ustava. To je otvorilo prostor da se u debatu oko finansijskih zona uključe i mnogi eksperti- kritičari čije mišljenje vlada ignoriše. Oni smatraju da je projekat vlade loš zato što u praksi omogućuje funkcionisanje dva paralelna finansijska sistema: jedan koji će važiti za sve građane i pravna lica u Makedoniji, i drugi koji će važiti samo za firme kojima će vlada omogućiti da imaju privilegovan status u zemlji. Na drugoj strani, oni koji podržavaju projekat smatraju da će finansijske zone omogućiti otvaranje novih radnih mesta i doneti indirektni priliv u budžetu.

Makedonija je među najsiromašnijim zemljama Balkana, sa prosečnom mesečnom platom od oko 300 evra i stopom nezaposlenosti od skoro 30 procenata. Napori vlade konzervativnog premijera Nikole Gruevskog, koji je na toj funkciji od 2006. godine, da privuče strane investitore i da oživi posrnulu ekonomiju nisu doneli velike rezultate.

Gruevski je krajem prošle godine ubeđivao javnost da je projekt finansijskih zona dobar za zemlju, i da će se po njemu raditi po strogim zakonskim propisima: „Na jednom prostoru od 10 do 20 hektara biće registrovana finansijska međunarodna zona u kojoj će biti preslikani zakoni iz zemalja kao što su Amerika, Engleska ili Nemačka u pravnom delu i u delu finansija“, objašnjavao je Gruevski.

Vladin plan je bio da finansijske zone profunkcionišu već od leta ove godine, ali politička kriza koja već dva meseca trese Makedoniju, ne samo da je odložila ovaj projekat, već polako baca i još veću sumnju na istinske motive vladinog plana.

Naime, u aferi sa masovnim prisluškivanjem koju je otvorio opozicijski lider Zoran Zaev već neko vreme kruže i audio snimke vladinih ministra pa i samog premijera u kojima se dogovara kupovina zemlje i gradežnih gradjevinskih parcela. Opozicija tvrdi da je samo premijer Gruevski postao vlasnik takvih parcela u vrednosti od 17 miliona evra u okolini Skoplja. Najveći deo tih parcela kupljen je preko offshore kompanija registrovanih u poreskim rajevima poput Belize-a. U proteklim godinama od kada je VMRO-DPMNE na vlasti offshore kompanije sa egzotičnih destinacija postali su preko noći vlasnici brojnih makedonskih kompanija, fabrika, pa čak i medija. Niko ne zna tačno ko stoji iza ovih kompanija, ali svi podaci ukazuju da se radi o krugu ljudi sa bliskim prijateljskim, poslovnim i rodbinskim vezama sa najvišim državnim funkcionerima. Ukoliko uspe vladin plan za formiranje finansijskih zona, eksperti sumnjaju da će se preko njih ustvari legalizirati novac koji je proteklih godina nezakonski iznošen iz zemlje.