Studija o mladima u Jugoistočnoj Evropi: Odliv mozgova ugrožava razvoj regiona

Bild 1 vergrößern +

Studija „Mladi u Jugoistočnoj Evropi: Lost in Transition“

Uporedna studija „Mladi u Jugoistočnoj Evropi: Lost in Transition“, napravljena u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, na Kosovu, u Makedoniji i Sloveniji, kao i u Albaniji, Bugarskoj i Rumuniji i predstavljena je nedavno u Briselu.

Nezaposlenost, nepovoljni uslovi rada i siromaštvo načelno čine da mladi žele da napuste zemlje Jugoistočne Evrope i odu na zapad. Oko trećine mladih u Sloveniji i Hrvatskoj, ali i polovina ili više od polovine u Bosni i Hercegovini , Makedoniji i na Kosovu žele da napuste zemlju. Najradije bi u Nemačku, ali i u Švajcarsku, Veliku Britaniju, Austriju ili Italiju. U studiji se navodi da „stalni ‚odliv mozgova‘ predstavlja najveću opasnost za razvoj zemalja regiona“. Šta to govori o društvu i o institucijama, pitanje je na koje odgovara Lejla Turčilo, profesorka Fakulteta političkih nauka u Sarajevu odgovara da s jedne strane to „barem u slučaju Bosne i Hercegovine, pokazuje da mladi ne vide svoje mesto unutar bosanskohercegovačkog društva kao ni da ne uvidjaju svoje mogućnosti da nešto sami promene“.

Samo četvrtina mladih ide na izbore

Mladi u regionu imaju osećaj bespomoćnosti, nemoći da utiču na zbivanja oko sebe zbog čega su se i otudjili od politike. U Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji tek izmedju 18 i 14 odsto mladih veruje da može da utiče na politiku, u Makedoniji i na Kosovu oko trećine ili više mladih. Profesorka Turčilo ističe: ”Važno je iznova iznova ponavljati mladima koliko oni sami mogu preuzimati društvenu ulogu, a to ih očito ne uči ni obrazovni sistem niti im društvena zajednica daje poticaja za to.”

Zato u proseku u zemljama regiona na izborima učestvuje tek oko četvrtina mladih do 29 godina. Sa malim izuzecima, i društveni angažman mladih je slab. Milan Lavrič, profesor sociologije na Univerzitetu u Mariboru, jedan od autora studije ne krivi mlade zbog političke nezainteresovanosti, smatra da političke stranke mladima moraju dati osećaj da mogu nešto da promene. Navodi “jako dobar primer iz Slovenije, kada je Udružena levica koja je dobila mnogo glasova mladih, jer oni kada vide šansu da na izborima nešto promene idu na izbore i podupiru stranke za koje procene da mogu nešto napraviti”.

Neobičnost je i da je u ovoj studiji učestvovala i Slovenija. Profesora Lavrič na pitanje da li se mladi u Sloveniji uopšte uporedjuju sa vršnjacima iz regiona kaže da se štošta promenilo od kada je kriza pojačala razlike izmedju „centra“ i „periferije“ EU: “Sada ima sve više usporedbi Slovenije sa bivšom Jugoslavijom i sa prostorom Zapadnog Balkana. I mladi se sve više okreću u tom smeru i siguran sam da će biti i još istraživanja kao ovo“.

Mladi slabo prihvataju različitosti

Studija pokazuje i da su mladi nedovoljno tolerantni i samo uslovno u stanju da prihvate socijalne ili kulturne razlike. Na odgovarajuće pitanje, većina mladih kaže da radije kao susede želeli porodice iz zapadne Evrope, nego iz zemalja regiona, radije studente nego romsku porodicu.

Mladi u zemljama koje još čekaju na ulazak u EU o njoj imaju mnogo bolje mišljenje nego vršnjaci u zemljama-članicama. Iako je Hrvatska tek dve godine u EU, samo trećina mladih ima poverenja u njene institucije, u Sloveniji čak dve trećine mladih smatra da se ulazak u EU nepovoljno odrazio na slovenačku privredu. Ali, velika većina mladih u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Makedoniji ima pozitivno mišljenje o EU. Lejla Turčilo spornim smatra to što se “kao rešenje problema smatra sama činjenica da ste u EU, a ne proces ulaska u EU i reforme društva i države koje dovode do članstva”, što pokazuje da su “i institucije koje se bave evropskim integracijama propustile da pošalju pravu poruku o tome šta EU zapravo jeste”.

Studija daje i realistične preporuka politici i civilnom društvu – od popravljanja političkog obrazovanja preko uključivanje mladih u konkretnu, komunalnu politiku do jačanja mobilnosti mladih unutar regiona i uvodjenja obaveznog dobrotvornog rada u poslednjim razredima srednje škole da bi se podstakao osećaj za gradjanske obaveze i društvenu solidarnost. Milan Lavrič kaže da je “apsolutni ključ svega popravljanje situacije na tržištu rada”, bez obzira je li reč o manje ili više razvijenim zemljama regiona: “Ako bi stopa nezaposlenosti bila niska i ako bi mladi imali poslove koji im omogućavaju stabilnu budućnost, mnogo, mnogo toga bi bilo drugačije”, jer ostale stvari zapravo, smatra Lavrič, “mladima idu od ruke”.