Saborna crkva u Beogradu naplaćuje ulaz : Za turiste evro, za vernike besplatno

Bild 1 vergrößern +

Pogled sa Dunava na Beograd i Sabornu crkvu

Na vratima Saborne crkve u centru Beograda od nedavno je zakačeno obaveštenje da se ulaz u ovaj pravoslavni hram naplaćuje jedan evro. Napisano je na engleskom jeziku i namenjeno stranicima i turistima dok vernici, kako objašnjavaju u crkvi, ulaze bez plaćanja.

Iako se ulaz u pravoslavne crkve po pravilu ne naplaćuje, starešina Saborne crkve Petar Lukić kaže da je reč o praksi koja se primenjuje širom sveta i da je crkvi novac neophodan da plati čišćenje i potrošenu struju. “Ne vidim da je svetogrđe naplatiti turističku posetu da bi crkva pokrila svoje elementarne potrebe”, rekao je sveštenik Lukić koji tvrdi i da turisti već godinama plaćaju ulaz u ovu crkvu samo je tek nedavno zakačeno obaveštenje na zahtev turističkih agencija.

Beogradska Saborna crkva nije jedina koja naplaćuje ulaz, niti je prihod koji se prikupi od posetilaca jedini prihod za SPC. Istraživanje koje je nedavno sproveo list Blic pokazalo je da je SPC jedno od najprofitabilnijih srpskih preduzeća, jer godišnje prihoduje oko 140 miliona evra i pritom ne plaća porez.

Osim masovne proizvodnje i prodaje manstirskih vina i rakije većina eparhija razvila je i druge poslove od kojih dobro zarađuju, kao što su ulaganja u hotele, vinarije, poljoprivrednu proizvodnju, ali i izdavanje objekata i davanje zemljišta u zakup, a duh biznisa oseća se i u otvaranju prodavnica crkvene robe, ali i u onlajn prodaji, preko internet-sajtova eparhija. Računice pokazuju da gotovo polovinu svojih godišnjih prihoda, oko 68 miliona evra, SPC ostvaruje od tih delatnosti.

Bitan izvor prihoda su i donacije i prilozi vernika, oko 33 miliona evra, a kako tvrde izvori Blica, među najdarežljivijim donatorima neretko su i sumnjivi biznismeni, pa čak i kriminalci koji veruju da će se tako iskupiti za svoje grehe. Još tridesetak miliona evra godišnje Crkva prihoduje od venčanja, opela, krštenja i drugih verskih obreda za koje, inače, nema utvrđenih cenovnika, a devet miliona evra SPC dobija od države koja plaća socijalno i zdravstveno osiguranje sveštenika. Prihod iz državnog budžeta ujedno je i jedini zvanični podatak o crkvenim prihodima jer SPC nije poreski obveznik. Time je, iako je sve po zakonu, državni budžet uskraćen godišnje za više stotina miliona evra.

U tome što zarađuje a ne plaća porez, Crkva, međutim, ne vidi ništa loše već samo legitiman izvor prihoda jer, kako kažu država, ne finansira već samo pomaže erad verskih zajednica. Sem toga, kako dodaju, verskim zajednicama još nije vraćena nacionalizovana imovina, koja je bila osnovni izvor prohoda, pa su eparhije prinuđene da dopunjavaju prihode. Činjenica je međutim da i sama Crkva, i to već godinama, ima problema sa kontrolom sopstvenih finansija. O tome svedoče ne samo luksuzne kuće i automobili pojedinih vladika već i brojne finansijske afere. Pre dve godine uhapšen je crkveni blagajnik koji je iz patrijaršijske kase ukrao milion evra, a optužbe za malverzacije s novcem jedan su od razloga zbog kojih je Sabor SPC pre dve godine smenio i srednjoevropskog episkopa vladiku Konstantina, a ovog maja dvojicu vladika, kanadskog Georgija i mileševskog Filareta.